Новосадски таксисти све више на мети хулигана

Осим обијања, пљачки и вербалних и физичких напада који им се дешавају, као што је био случај с таксистом недавно претученим у близини Футошке пијаце, питање безбедности новосадских таксиста све је чешће.

„До сада је више од сто возила обијено, а недавно су нам испред фирме у року од пет минута опљачкали два возила. Има и правих пљачки, где пљачкаши користе нож или неко друго оружје, а наркомани су за хиљаду или две динара спремни свашта да ураде. Али, не нападају само наркомани, док полиција има толико случајева да је немогуће да све покрију", каже Миодраг Грандић.

Наш саговорник је подсетио и на то да су у последњих пет година убијена двојица новосадских таксиста, а да су његовог колегу нападачи једном чак и отели, с возилом, избацили га у канал, возили аутомобил по граду и слупали га у центру. Он објашњава да таксисти имају сопствени метод заштите и одбране од нападача, а познато је то да у возилима постоји „паник тастер”, којим таксиста осталим колегама шаље узбуну да је у опасности.

„То називамо хитном узбуном и тада сви таксисти иду ка угроженом колеги, али обично и ми закаснимо. Уз помоћ таблета, имамо чак и могућност да видимо шта се дешава у возилу. Међутим, ту заштиту смо, за сада, искључили јер је било много лажних узбуна, које су настајале случајном грешком возача", објашњава Грандић, додајући да удружење којим руководи има идеју да у возила уграде још један, скривени тастер, али и да је законом регулисано да таксиста има право да одбије да вози пијану и конфликтну особу.

„Нови Сад је нагло „израстао”, што је узроковало и велику гужву у саобраћају, а нарочито на раскрсници код Футошке пијаце. Странке често немају разумевања за то, а не могу да схвате да им од куће до посла сада треба више времена него некад" жали се Мидораг Грандић, док његов колега Бранислав Јовичић додаје да нам свима фали мало више саобраћајне културе.

Таксиста с дванаестогодишњим искуством Милан Ковачевић каже да се у његовом послу различите конфликтне ситуације дешавају свакодневно, те да је на возачу да пресуди да ли ће тај сукоб настављати или ће покушати да смири страсти.  

„Говорим да је све у реду, подржавам и спуштам тензију, а ако морам, искључим таксиметар. Сада већ могу да проценим да ли ће бити проблема чим угледам странку на адреси", објашњава он.

Конфликти се, по речима наших саговорника, најчешће дешавају у центру града, када се млађи суграђани враћају из ноћних излазака, уз примедбу да сада чешће пијане девојке праве проблеме. Милан Ковачевић признаје да је управо због знатног психичког стреса престао да ради ноћу, а истог мишљења је и Бранислав Јовичић, који већ деценију таксира по новосадским улицама.

„Раније сам радио и ноћу, али, као породичан човек, схватио сам да ми уопште не треба тај стрес.  Град је све већи, становништво, али и број возила расте, па насилници не бирају", каже он.

Д. Ристић