Регистар лоших директора добро кренуо па стао

Највећи порески дужници, чија је имена Пореска управе Србије објавила на свом сајту, закључно с дуговима до 31. децембра прошле године, дуговали су десетине милијарди динара.

Пошто је реч о бизнисменима и компанијама које се већ неколико година појављују као највећи порески дужници, могло се очекивати да се неко од њих нађе у регистру лоших директора, који се од јуна 2016. године води у Агенцији за привредне регистре. Но, очекивања се баш и не поклапају с доступним подацима у бази АПР-а јер она једноставно још увек није заживела у пуном капацитету због којег је установљена.

У електронској бази лоших директора који су својим пословањем уништили предузећа, преврили партнере или запослене, могу се наћи и власници фирми, чланови надзорних и управних одбора. Могу, али то у пракси није тако. Одмах по отварању базе АПР-а  било је јасно да из ње јавност и заинтересовани пословни партнери неће моћи да провере ко је добар директор, а ко лош. Јер, по Закону о Централној евиденцији привремених ограничења права лица регистрованих у Агенцији за привредне регистре, односно бази лоших директора, било је јасно да ће се моћи видети подаци само о оним физичким лицима којима су изречене мере забране и мере безбедности у судским поступцима. Другим речима, у „регистру лоших директора” могу се наћи само они којима је суд изрекао меру забране пословања, а у пракси судови једва годишње изрекну двадесетак таквих мера. 

По подацима Пореске управе Србије, држави за порез дугује 389 активних фирми, које појединачно дугују од 20 милиона до две милијарде динара. Ђерђ Пап, такође један од бивших директора у Пореској управи Србије, објашњава да порески дуг без доприноса застарева за пет година, најкасније десет, и он махом чини петину укупног дуга. Додаје да хоће да верује да нема оних дужника који намерно чекају да им дуг застари, поготово што сада Пореска управа може у сваком часу да испостави опомене за неизмирене дугове.

Чим је регистар дисквалификованих директора, чланова надзорних и управних одбора и других заступника прорадио, у њему се нашло 271 предузеће. Толико је у јуну 2016. године било уписано у централну евиденцију АПР-а и њиховим директорима привремено су ограничена права – од пререгистрације фирме, па до располагања новцем, већ у зависности од санкције због које су се и нашли у том регистру.

Иако се тада очекивало да ће нови регистар привремених ограничења права да се напуни руководиоцима фирми које крше прописе, већина регистрованих се на том списку није нашла због судског решења и пресуда, већ због спровођења пореских контрола. Тако се на листи дисквалификованих нашло стотинак махом пореских прекршилаца па је већ онда било јасно да ће само од ажурности пореских власти зависити да ли ће се неко предузеће наћи у централној евиденцији привремених органичења права. Пошто сама Пореска управа није више од годину и по објавила списак највећих пореских дужника, јасније је зашто многи од лоших директора нису у њој.

Ваља подсетити и на то да је регистар привремених ограничења руководилаца у старту био много амбициозније замишљен и да је сада јасно да многе одредбе које нису преживеле јавну расправу данас добро дођу. Јер, у Нацрту закона било је предвиђено да се у базу уписују и директори који су фирме намерно гурнули у стечај, као и они који су фирме увели у блокаду рачуна из које не могу да изађу 120 дана у континуитету. Ни та ставка није увршћена у коначну верзију закона.

За економисту Љубомира Mayara, Србија не треба да измишља ништа ново, већ само да примени оно што многе земље одавно примењују, а то значи да се води историја пословних догодовштина.

– То је важан извор информација за све који запошљавају mеnayеrе. Најпре се провери њихова биографија – објаснио је професор Mayar. – Код нас се одомаћила масовна пљачка других фирми. Оснује се предузеће, потом се ували у дуг. Уколико има више фирми, изабере једну на коју пребацује сав капитал. То би требало и законом третирати као озбиљан преступ.

Љ. Малешевић