Највећи број осуђених избегне казну због недоступности

По подацима Прекршајног суда у Новом Саду, на почетку прошле године било је 20.860 нерешених предмета, а до краја године примљено је још 17.109. Решено је укупно 23.969 предмета, од чега је у 6.483 дошло до обуставе услед наступања застарелости за вођење прекршајног поступка.

„Анализирајући податке о предметима у којима је наступила застарелост гоњења произлази да их је највише застарело из прекида, односно што је окривљени недоступан – 1.834, потом услед неизвршавања наредби за довођење од стране полиције – 1.776, и због неодазивања подносиоца захтева – 2.075“, појашњава за „Дневник” председник Прекршајног суда у Новом Саду мр Каменко Козарски.

Застаревање се прекида сваком процесном радњом суда која се предузима ради вођења прекршајног поступка. Од тад тече релативна застара, која се рачуна од последње радње надлежног суда која је предузета ради вођења прекршајног поступка.

Постоји и застарелост извршења казнене мере, где такође апсолутна застара наступа после две године, а релативна после годину.

Када је у питању застара, треба нагласити да постоје две врсте застарелости: релативна и апсолутна.

„ Релативна застара је она до када може да се покрене поступак. Апсолутна застара наступа за две године, а почиње да се рачуна од дана извршења прекршаја“, каже мр Козарски, и додаје да има прекршаја где апсолутна застара наступа за шест година, а има и оних где наступа за десет година.

Ако апсолутна застара наступа за шест година, онда је релативна три, а ако је десет, онда је релативна за пет.

Застарелост покретања и вођења прекршајног поступка прописана је у члану 84 Закона о прекршајима, док је застарелост извршења казне и заштитне мере прописана одредбом чл. 85 истог Закона.

Највише застара има из области саобраћаја, потом јавног реда и мира, комуналних прекршаја, инспекцијских, царинских...

У већини случајева разлог за застарелост поступка је немогућност полиције да приведе особу по наредби прекршајног суда. Када полицајци покушају да пронађу неко лице, сусрећу се са свим и свачим – од разних изговора да је на путу и да ће се вратити за пола године, до тога да не желе да отворе врата, или не бораве на пријављеном месту пребивалишта.

Прекршајни суд може расписати општу наредбу за привођење, којаподразумева хапшење особе ма где она била, приликом рутинске контроле или на граници. Та мера се, ипак, ретко користи јер за њу морају да буду испуњени одређени законом прописани услови. Пракса је показала да то може довести до застаре.

Највише застара има у прекршајним судовима у већим градовима, попут Београда, Новог Сада и Ниша.

Прекршајни судови у Србији су од 2016. године овлашћени да издају наредбу за привођење окривљеног која важи на територији целе Србије, а полиција, уколико не може одмах да окривљеног преда суду, може му

одредити задржавање до 24 часа. То је предвиђено, између осталог, изменама и допунама Закона о прекршајима из 2016. Општу наредбу за довођење суд може издати ако је окривљени у бекству или постоје друге околности које указују на то да он очигледно избегава довођење по издатој наредби.

Д. Николић