Najveći broj osuđenih izbegne kaznu zbog nedostupnosti

Po podacima Prekršajnog suda u Novom Sadu, na početku prošle godine bilo je 20.860 nerešenih predmeta, a do kraja godine primljeno je još 17.109. Rešeno je ukupno 23.969 predmeta, od čega je u 6.483 došlo do obustave usled nastupanja zastarelosti za vođenje prekršajnog postupka.

„Analizirajući podatke o predmetima u kojima je nastupila zastarelost gonjenja proizlazi da ih je najviše zastarelo iz prekida, odnosno što je okrivljeni nedostupan – 1.834, potom usled neizvršavanja naredbi za dovođenje od strane policije – 1.776, i zbog neodazivanja podnosioca zahteva – 2.075“, pojašnjava za „Dnevnik” predsednik Prekršajnog suda u Novom Sadu mr Kamenko Kozarski.

Zastarevanje se prekida svakom procesnom radnjom suda koja se preduzima radi vođenja prekršajnog postupka. Od tad teče relativna zastara, koja se računa od poslednje radnje nadležnog suda koja je preduzeta radi vođenja prekršajnog postupka.

Postoji i zastarelost izvršenja kaznene mere, gde takođe apsolutna zastara nastupa posle dve godine, a relativna posle godinu.

Kada je u pitanju zastara, treba naglasiti da postoje dve vrste zastarelosti: relativna i apsolutna.

„ Relativna zastara je ona do kada može da se pokrene postupak. Apsolutna zastara nastupa za dve godine, a počinje da se računa od dana izvršenja prekršaja“, kaže mr Kozarski, i dodaje da ima prekršaja gde apsolutna zastara nastupa za šest godina, a ima i onih gde nastupa za deset godina.

Ako apsolutna zastara nastupa za šest godina, onda je relativna tri, a ako je deset, onda je relativna za pet.

Zastarelost pokretanja i vođenja prekršajnog postupka propisana je u članu 84 Zakona o prekršajima, dok je zastarelost izvršenja kazne i zaštitne mere propisana odredbom čl. 85 istog Zakona.

Najviše zastara ima iz oblasti saobraćaja, potom javnog reda i mira, komunalnih prekršaja, inspekcijskih, carinskih...

U većini slučajeva razlog za zastarelost postupka je nemogućnost policije da privede osobu po naredbi prekršajnog suda. Kada policajci pokušaju da pronađu neko lice, susreću se sa svim i svačim – od raznih izgovora da je na putu i da će se vratiti za pola godine, do toga da ne žele da otvore vrata, ili ne borave na prijavljenom mestu prebivališta.

Prekršajni sud može raspisati opštu naredbu za privođenje, kojapodrazumeva hapšenje osobe ma gde ona bila, prilikom rutinske kontrole ili na granici. Ta mera se, ipak, retko koristi jer za nju moraju da budu ispunjeni određeni zakonom propisani uslovi. Praksa je pokazala da to može dovesti do zastare.

Najviše zastara ima u prekršajnim sudovima u većim gradovima, poput Beograda, Novog Sada i Niša.

Prekršajni sudovi u Srbiji su od 2016. godine ovlašćeni da izdaju naredbu za privođenje okrivljenog koja važi na teritoriji cele Srbije, a policija, ukoliko ne može odmah da okrivljenog preda sudu, može mu

odrediti zadržavanje do 24 časa. To je predviđeno, između ostalog, izmenama i dopunama Zakona o prekršajima iz 2016. Opštu naredbu za dovođenje sud može izdati ako je okrivljeni u bekstvu ili postoje druge okolnosti koje ukazuju na to da on očigledno izbegava dovođenje po izdatoj naredbi.

D. Nikolić