Шта тачно пише у Стратегији проширења ЕУ?

Фото: Tanjug (O. Toškić, ilustracija)

БРИСЕЛ: Шта тачно пише у стратегији за „Веродостојну перпсективу проширења и појачан ЕУ ангажман на Западном Балкану“, документу који је усвојила Европска комисија, а који предвиђа могућност новог проширења ЕУ 2025. године?

Најпре, стратегија предвиђа да Србија може потенцијално бити спрема за улазак у ЕУ до 2025. године.

Примена правно обавезујућег споразума Београда и Приштине мора бити у примени у тренутку затварања приступних преговора са Србијом, наводи се у стратешком докумету Европске комисије.

Стратегија наводи да без свеобухвате нормализације односа Београда и Приштине, кроз дијалог којем посредује ЕУ, не може бити трајне стабилности у региону:

Свеобухватни правно обавезујући споразум о нормализацији је хитан и кључан, како би и Србија и Косово напредовали на њиховом ЕУ путу, каже се у тексту стратегије.

Међутим, да би Србија и Црна Гора испуниле обавезе потребне за улазак у ЕУ до 2025, морају прво испунити прелазна мерила, посебно у области поглавља о владавини права.

Комисија би затим требало да сачини документ, који би требало да да процену утицаја будућег проширења на кључне области ЕУ политике, као што су пољопривреда, кохезиона политика и буџет.

У том тренутку, наведено је у стратегији, Србија би требало да има већ „конкретан напредак у погледу правно обавезујућг споразума с Косовом“.

Када се затворе сва поглавља у преговорима, укључујући и постојеће резултате примене реформи, земље чланице ће бити у позицији да се договоре о затварању преговора, при ћему ће у случају Србије бити неопходно да је „правно обавезујући споразум о нормализацији с Приштином постигнут и да се примењује“.

Затим, како предвиђа стратегија проширења, приступни Уговор може бити потписан.

Кад се заврши ратификација приступног уговора у свим земљама, после мишљења Комисије, пристанка Европског парламента и одлуке Европског савета, доћи ће до пријема нових чланица, закључује се у Стратегији.

У делу текста Стратегије Европска комисија наглашава да, иако је перспектива проширења превасходно у рукама земаља Западног Балкана, сама ЕУ мора да остане веростојна, чврста и фер и да „појача“ своје политике у циљу подршке трансформативним процесима у региону.

У стратегији се наводи шест области на којима ће ЕУ да појача своју подршку и помоћ региону, почев од јачања владавине права, јачања безбедности и решавања питања миграција, јачања транспортне и енергетске повезаности региона, покретања дигиталне агенде Западног Балкана, до подршке помирењу и добросуседским односима.

Стратегија јасно наглашава да неће бити нових улазака у ЕУ све док се не реше билатерални проблеми, поготово нерешена питања граница земаља кандидата за чланство.

Ако за отворена питања граница нема решења кроз билатералне преговоре, стране би требало да се обрате за обавезујућу арбитражу, наводи се у стратегији.