Становништво Србије међу најстаријим, а старење тек следи
БЕОГРАД: Становништво Србије спада међу најстарије популације глобално, а са прогнозом даљег интензивног старења услед ниског наталитета, фертилитета и одласка младих, наведено је у истаживању о положају и социјалној укључености старијих особа које су урадили Црвени крст Србије и мрежа организација цивилног друштва Хумана С.
Слика о старијем женама и мушкарцима у Србији, различитим аспектима њиховог положаја и условима живота говори да је њихов статус релативно неповољан, у поређењу са старијим особама које живе на подручју Европске уније, наводе они.
Према изнетим подацима, у 2016. години популација стара 65 и више година чинила је 19 одсто укупног становништва, од којих је само 15 одсто било запослено.
Осим тога, како наводе, родне разлике су приметне, па је стопа запослености за мушкарце износила 19,5 одсто, а за жене 9,6 одсто, пренео је Б92.
Истраживање је, такође, показало да је потребно унапредити приступ здравственим услугама и проширити капаците лечења и неге старијих у кућним условима.
Током 12 месеци који су prеthodili истраживању о употреби информационих технологија, само је 17 одсто становништва старог 65 и више година користило компјутер, што је знатно ниже него за исту популацију у ЕУ 28, где је овај проценат чак 52 одсто.
Ово је шесто велико истраживање које Црвени крст Србије спроводи у циљу унапређења положаја старијих особа у Републици Србији, јер кроз прикупљање и анализу податка можемо јасно да сагледамо потребе и проблеме са којима се сусрећу и да на основу тога дефинишемо препоруке за побољшање њиховог статуса, изјавила је Весна Миленовић, генерална секретарка Црвеног крста Србије.
Истраживање представља само део дугогодишњег залагања Црвеног крста Србије да се са једне стране побољша положај старијих особа, а са друге стране да се препозна њихов потенцијал и да се они укључе у све сфере друштва, додала је Миленовић.
Истраживање о социјалном укључивању старијих особа сачињено је на основу статистичких података из званичних евиденција, као и доступних података, а у обзир су узети материјални услови живота, приступ ресурсима и услугама, друштвена партиципација и социјалне мреже, слободно време, животни стилови, култура и комуникација, квалитет живота и субјективно задовољство.
Истраживање је спроведено у оквиру трогодишњег регионалног пројекта „Иницијатива за социјално укључивање старијих особа (ТАСИОП)“, у којем учествују мреже организација цивилног друштва из пет држава. Пројектом координира Црвени крст Србије, а реализује се уз финансијску подршку Европске уније, Аустријске агенције за развој и Аустријског Црвеног крста.
