ОТКРИВАМО Опасни „Изазов: прашак за веш” стигао и у Србију
НОВИ САД: Најновија игра која се појавила на интернету, зове се „Изазов: прашак за веш“ (Тиде Под Challenge) и подстиче младе да гутају пакетиће течног детерџента, све снимају камерама и снимак постављају на „Јутјуб”.
Реч је о новом штетном тренду који се проширио међу децом и тинејџерима у Сједињеним Америчким Државама, такозваном Тиде Под ćallеngе.
Због гутања детерџента, које је постало вирално 7. јануара, преносе медији, од тог датума је око 40 америчких тинејџера завршило у болници због тровања.
Лекари и токсиколози упозоравају на то да је та забава изузетно погубна јер деца гутајући „јастучиће” за прање веша који садрже многобројне хемикалије, које разарају слузокожу уста, очију, грла и дигестивног тракта.
Психолог Александар Шибул из Новог Сада каже за „Дневник” да су деца, поготово тинејџери, склони самоповређивању под утицајем групе, поготово преко социјалних мрежа, што показује поменута и сличне опасне игре на интернету.
– Узрок самоповређивања крије се у поремећају личности, који је дете већ развило у млађем узрасту – појашњава Шибул, и додаје да деца склона самоповређивању углавном долазе из дисфункционалних породица, у којима су била изложена насиљу, свађама, алкохолизму и слично. – Та деца обично испољавају негативна осећања, попут љутње, беса, туге, незадовољства… Код самоповређивања сечењем или бодења шестаром, лучи се ендрофин који смирује особу и даје неку врсту задовољства, па тако и погрешан начин решавања проблема.
Шибул наглашава да је у таквим ситуацијама веом важно задобити поверење детета кроз разговор и разумевање ситуације у којој је.
– Детерџент је густо набијен у јастучић и затворен пластичном мембраном, што даје одређени притисак и уколико га прогутате, опасан процес почиње у грлу, тамо опасност тек започиње – кажу у Болничком центру за тровања у Охају, и додају да се приликом конзумирања прво осети непријатан и горак укус.
На снимцима који су преплавили „Јутјуб” види се да деца узимају детерџент и стављају га у уста, а после неколико минута избацују га из организма повраћањем. Међутим, чим се јастучић распадне у устима, може бити прекасно, чак и онда кад се одмах након тога садржај испљуне.
Једна пекара у Северној Каролини предузела је радикални потез да би сликовито приказала младима како да разликују храну која је јестива од отровних и штетних супстанци које могу изазвати озбиљне последице и смрт.
Они су уврстили у своју понуду крофне „Тиде Под”. Реч је о класичној посластици која изгледом подсећа на јастучиће детерџента за прање веша.
На „Истаграму” се шерују фотографије крофни уз текст „Ово је крофна… то се сме јести! Тиде је искључиво за прање веша, лудаци!”
Иритација доводи до кашљања и мучнине код већине људи, а ако доспе у гркљан и ждрело и тамо остане кратко време, дословно спаљује ткиво, упозоравају амерички стручњаци, и додају да то може једење, пијење или само дисање учинити врло болним и тешким. Кад хемикалије доспеју до плућа, спаљују крхке врећице ваздуха кроз које тело апсорбује кисеоник и испушта угљен-диоксид. Кад се та ткива запале концентрисаним средствима, „размена ваздуха не ради добро”. Дешавало се да млади, након што поједу детерџент, упадну у кому, која понекад траје данима, преносе амерички медији.
Та опасна игра код младих почела је у Америци, а брзо се проширила међу тинејџерима Енглеске, Холандије, Немачке, па и и у нашем окружењу. Зато је „Јутјуб” и одлучио да почне да уклања те снимке јер подстичу младе на самоповређивање. Међутим, пре него што их је „Јутјуб” уклонио, неки видео-записи су прегледани чак више од 100.000 пута. „Дејли мејл” је објавио да „Јутјубова” правила забрањују садржај чија је намера подстицање опасних активности које носе ризик од телесних повреда и да се брзо уклањају снимци који крше правила.
Председница америчке комисије за безбедност потрошача Ен Мери Беркл навела је да конзумација детерџента може проузроковати смрт.
– Тај тренд је почео као шала, а сада је отишао предалеко – рекла је Берклова.
Нажалост, данас деца више верују интернету него родитељима, који морају радити на доброј комуникацији с децом, која се мора неговати и развијати од најранијег узраста.
Д. Николић