Клиника за кардиохирургију добила нову опрему

Интензивна нега у старом делу Института, у „Каменици 1“, имала је девет постеља и сада се ту смештају пацијенти којима је потребно продужено лечење након операција и боравка у интензивној нези. У односу на стари објекат интензивне неге, ново одељење је у наменски прављеном простору, безмало за 50 одсто већег капацитета и представља значајно побољшање окружења, као и третмана, који одговарају највишим међународним стандардима.

"Најновије технологије су карактеристика новог одељења. То укључује електрокардиографско и хемодинамско праћење, анализу и штампање виталних параметара, радиолошких и лабораторијских резултата. Ова технологија омогућава лекарима и медицинским сестрама непосредан приступ свим релевантним подацима, као и благовремено реаговање. Нови, савремени болеснички кревети олакшавају рад медицинским сестрама у нези најтежих пацијената", објашњава начелник Одељења интензивне неге Клинике за кардиохиругију кардилог-интензивиста др Миодраг Голубовић.

Међу пацијентима који тенутно бораве у Одељењу интензивне неге је и Јован Милков (54) који је имао три инфаркта, а након трећег у октобру, речено му је да му је потребна операција.

"Примљен сам у уторак и одмах су ми урадили операцију, добио сам три бајпаса. Нисам ни сумњао у квалитет и стручност тима, а од како сам у интензивној јединици, особље је стално око мене. Сада се добро осећам и верујем да ће ме ускоро пустити кући", испричао нам је јуче Милков и додао како је као запослен на Радио телевизији Војводине снимао отварање сале за уградњу стента у Институту за КВБ, а сада је и оперисан у овој установи.

Одељење има и нови вентилациони систем без рециркулације ваздуха, адекватно природно и вештачко осветљење, простор за изолацију којим се одржавају стандарди контроле инфекција, а има брз приступ оперативним, интервентним и дијагностичким службама.

Нема листе чекања

Управник Клинике за кардиохирургију професор др Стаменко Шушак каже годишње ураде око 1.200 операција на отвореном срцу и имају ниску оперативну стопу смртности.

"Да би се такви резултати постигли, није довољно само да пацијента добро оперишемо, важна је и добра преоперативна припрема, као и постоперативни третман који подразумева рани и најризичнији период после операције, а то је онај који се проводи у интензивној нези. Захваљујући Покрајинском секретаријату за здравство који је препознао проблем и све већу учесталност срчаних обољења, добили смо нову јединицу интензивне неге, која је најсавременија у региону", казао је др Шушак и додао како немају листу чекања за кардиохируршке процедуре, те сада оперишу и пацијенте ван Војводине, односно из целе Србије.

"У јединици интензивне неге су пацијенти којима је рађена коронарна хирургија или бајпас, премошћавање критичних сужења, затим хирургија залистака, хирургија усходне аорте, односно почетног дела аорте. Имамо шест интервенција свакога дана, као и хитне пацијенте који нам долазе или из сале за катетеризацију или колима хитне медицинске помоћи, у случају акутне дисекције аорте. Ту су и сви који задобију повреде које захватају срчане структуре и велике крвне судове",каже др Голубовић  и додаје да пацијенти у интензивној нези бораве 24 до 48 сати од операције, ако је све у реду, те се након тога премештају на одељење и отпуштају кући, а некада остају и седам дана, док се не опораве, да би били безбедно пребачени на одељење.

" С овом технологијом и модернизацијом спремни смо и за комплексне интервенције, пре свега оно што се односи на лечење терминалне срчане слабости, што подразумева механичку циркулаторну подршку и трансплантацију. Неопходно је и усавршавање лекара, као и очување високоедукованог и обученог средњег медицинског кадра који ради на Клиници",напомиње др Голубовић.

Љ. Петровић