Klinika za kardiohirurgiju dobila novu opremu

Intenzivna nega u starom delu Instituta, u „Kamenici 1“, imala je devet postelja i sada se tu smeštaju pacijenti kojima je potrebno produženo lečenje nakon operacija i boravka u intenzivnoj nezi. U odnosu na stari objekat intenzivne nege, novo odeljenje je u namenski pravljenom prostoru, bezmalo za 50 odsto većeg kapaciteta i predstavlja značajno poboljšanje okruženja, kao i tretmana, koji odgovaraju najvišim međunarodnim standardima.

"Najnovije tehnologije su karakteristika novog odeljenja. To uključuje elektrokardiografsko i hemodinamsko praćenje, analizu i štampanje vitalnih parametara, radioloških i laboratorijskih rezultata. Ova tehnologija omogućava lekarima i medicinskim sestrama neposredan pristup svim relevantnim podacima, kao i blagovremeno reagovanje. Novi, savremeni bolesnički kreveti olakšavaju rad medicinskim sestrama u nezi najtežih pacijenata", objašnjava načelnik Odeljenja intenzivne nege Klinike za kardiohirugiju kardilog-intenzivista dr Miodrag Golubović.

Među pacijentima koji tenutno borave u Odeljenju intenzivne nege je i Jovan Milkov (54) koji je imao tri infarkta, a nakon trećeg u oktobru, rečeno mu je da mu je potrebna operacija.

"Primljen sam u utorak i odmah su mi uradili operaciju, dobio sam tri bajpasa. Nisam ni sumnjao u kvalitet i stručnost tima, a od kako sam u intenzivnoj jedinici, osoblje je stalno oko mene. Sada se dobro osećam i verujem da će me uskoro pustiti kući", ispričao nam je juče Milkov i dodao kako je kao zaposlen na Radio televiziji Vojvodine snimao otvaranje sale za ugradnju stenta u Institutu za KVB, a sada je i operisan u ovoj ustanovi.

Odeljenje ima i novi ventilacioni sistem bez recirkulacije vazduha, adekvatno prirodno i veštačko osvetljenje, prostor za izolaciju kojim se održavaju standardi kontrole infekcija, a ima brz pristup operativnim, interventnim i dijagnostičkim službama.

Nema liste čekanja

Upravnik Klinike za kardiohirurgiju profesor dr Stamenko Šušak kaže godišnje urade oko 1.200 operacija na otvorenom srcu i imaju nisku operativnu stopu smrtnosti.

"Da bi se takvi rezultati postigli, nije dovoljno samo da pacijenta dobro operišemo, važna je i dobra preoperativna priprema, kao i postoperativni tretman koji podrazumeva rani i najrizičniji period posle operacije, a to je onaj koji se provodi u intenzivnoj nezi. Zahvaljujući Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo koji je prepoznao problem i sve veću učestalnost srčanih oboljenja, dobili smo novu jedinicu intenzivne nege, koja je najsavremenija u regionu", kazao je dr Šušak i dodao kako nemaju listu čekanja za kardiohirurške procedure, te sada operišu i pacijente van Vojvodine, odnosno iz cele Srbije.

"U jedinici intenzivne nege su pacijenti kojima je rađena koronarna hirurgija ili bajpas, premošćavanje kritičnih suženja, zatim hirurgija zalistaka, hirurgija ushodne aorte, odnosno početnog dela aorte. Imamo šest intervencija svakoga dana, kao i hitne pacijente koji nam dolaze ili iz sale za kateterizaciju ili kolima hitne medicinske pomoći, u slučaju akutne disekcije aorte. Tu su i svi koji zadobiju povrede koje zahvataju srčane strukture i velike krvne sudove",kaže dr Golubović  i dodaje da pacijenti u intenzivnoj nezi borave 24 do 48 sati od operacije, ako je sve u redu, te se nakon toga premeštaju na odeljenje i otpuštaju kući, a nekada ostaju i sedam dana, dok se ne oporave, da bi bili bezbedno prebačeni na odeljenje.

" S ovom tehnologijom i modernizacijom spremni smo i za kompleksne intervencije, pre svega ono što se odnosi na lečenje terminalne srčane slabosti, što podrazumeva mehaničku cirkulatornu podršku i transplantaciju. Neophodno je i usavršavanje lekara, kao i očuvanje visokoedukovanog i obučenog srednjeg medicinskog kadra koji radi na Klinici",napominje dr Golubović.

LJ. Petrović