Сорентино: Сви моји филмови су нека врста грешке

Сорентино је приметио да је данас публику тешко привући у биоскопе због чега се редитељи одлучују да снимају телевизијске серије као другачију врсту филма, оценивши да је Дејвид Линч одлично схватио да ће до публике лакше доћи кроз серију “Твин Пикс”.



Он је истакао да није фан филмова који окупљају велики број људи и да је гледање дуге серије сличније односу који читалац има са књигом.



Сорентино је истакао да су сви његови филмови врста грешке јер он увек жели да сними нешто духовито и бира карактере који су у његовој глави смешни да би му онда људи око њега рекли да те ствари баш и нису смешне.



“Увек покушавам да направим нешто смешно. Мрзим филмове који све третирају озбиљно”, рекао је аутор за кога је Кустурица рекао да је тренутно највећи редитељ на свету.



Да снима филмове, каже, одлучио је када је схватио да свирање гитаре захтева више страсти и учења и када је сазнао да режирање тражи само по мало знања из области музике и филма.



“Бити гитариста или лекар сувише је тешко за моју лењост. Али сам касније схватио да снимање филмова ипак није тако лако као што ми се на почетку чинило. Да ако желите дуго и добро тиме да се бавите, морате да изградите оригинални поетски универзум, што није уопште лако. Тешко је све то из главе, цео тај унивезум ограничити на два сата трајања филма”, рекао је Сорентино.



Признао је и да се током снимања првих филмова строго држао сценарија, да би се у последњима окренуо више импровизацији и следио осећај који би имао тог дана када снима.



Сорентино је, одговарајући на питања студената како од смешног дође до меланхолије, каже да је он увек негде између и да због тога и бира моћне ликове, јер се иза тог сна о моћи крију меланхолија и усамљеност.



Један од студената режије из Србије је рекао да је “Велика лепота” редефинисала његов поглед на филм, а на његово питање о музици у филму, Сорентино је признао да ако му се допадне песма, он је убаци у филм.



Признао је и да је у младости желео да буде ди-џеј, али да није имао одговарајући карактер за тај посао и ту своју фрустрацију отклања у монтажи, а понекад користи музику која је у контрасту са сценом што може бити опасно.



“Најпаметнији редитељи не користе музику”, сматра оскаровац. 



На молбу студента да им препоручи неку књигу, Сорентино је рекао да би радије да млади аутори седе на његовом месту и њему препоруче нешто.



“Ја мислим да не знам ништа ни о чему, али сам научио да пишем читајући књигу ''Путовање на крај ноћи'' Луја Фердинанда Селина. Покушао сам да та стил имитирам пишући сценарио. У тој књизи је садржано велико знање о људским бићима и животу и била је право откровење за мене”, казао је он.



Каже да глумце обично бира на основу утиска да ће са њима провести лепе тренутке током снимања, понекад је једини критеријум да су духовити, али и примећује да се некако поклопи са тим да су они заправо и одлични глумци.



“Обично паметан глумац је и добар глумац, али често се дешава да они који су глупи и не сналазе се у стварном животу, када добију сценарио, све брзо укапирају”, приметио је прослављени редитељ.



На почетку је, како је објаснио, био опседнут контролом свега, све је желео да држи у својим рукама, али са годинама има све мање страсти и све веће поверење у монтажера са којим је сарађивао на свим својим филмовима и који га добро познаје да чак бира и музику уместо њега.



Он је посаветовао младе ауторе да увек бирају досадног монтажера и открио да је соба за монтажу место где “можете бити дубоко неискрени”.



Иако су му браћа Коен рекла да не сме да се служи триковима, он ипак сматра да је филм израз трикова које аутор учи током година бављења филмом.



Не воли пробе са глумцима пре снимања, јер ако зна шта ће се десити на снимању, онда му је то досадно. “Много је узбудљивије видети шта ће урадити током снимања”, додао је.



Збунило га је питање зашсто у својим остварењима има толико секса, дроге и рокенрола и после краћег размишљања рекао је да је његов 10 година старији брат оличење те идеје и да вероватно покушава да креира његов свет.



Питања о религији је избегао уз образложење да је то компликована тема да би о њој говорио на енглеском, али је ипак казао да није верник и да не може да објасни због чега га толико окупирају та питања, оценивши да је “права култура у религији”.



Највише ужива у писању, када крене у реализацију идеје коју годинама има.



“Када се деси нешто лепо на снимању, онда је то још боље. Монтирање ми је врло напорно, а најбољи осећај је када направите нешто дивно”, рекао је Сорентино.



Увек снима на правим локацијама, сматра да је најважнији избор избор локација које су визуелно интересантне и користи предмете које пронађе на лицу места, уверен да “прави живот тог дана када снимате може много помоћи”.



Сорентино такође наглашава да је важно да аутор воли ликове које креира.



“Нема смисла снимати филм о некоме кога мрзиш. Заправо највећи изазов је волети неког кога у стварном животу не волиш, као што је случај са Берлусконијем”, рекао је Сорентино, који није смео да говори више о свом новом филму о Силвију Берлусконију.



Рекао је и да није добро пратити реакције јавности на свој филм, али је ипак приметио да се Ватикан на почетку није оглашавао повом његове серије “Млади папа”, да му не би придавали превише пажње, да би касније дошле позитивне реакције иако је конзервативни папа кога су креирали у серији потпуна супротност актуелном поглавару Римокатоличке цркве.



“Ако имате још питања, одговараћу из хеликоптера”, рекао је на крају Сорентино који је упркос томе што је журио на лет, остао још мало да би потписивао књиге заинтересованим студентима.



Сорентину је у Дрвенграду уручена награда за будуће филмове “Дрво живота”, у програму “Рестроспектива великана” приказују се његови филмови, док ће наредних дана у сали “Стенли Кјубрик” посетиоци моћи да 24 сата дневно гледају серију “Млади папа”.