Вујовић: Сад мислимо о инвестирању, раст БДП већи од 3,5%

Влада је протеклих година Србију извела из колапса и довела је у ситуацију да може да враћа дугове, да су сви рејтинзи све бољи, и да се креће путањом раста, рекао је Вујовић говорећи на панелу у оквиру конференције Јуромани у Бечу.

Одговор је подстакао модератора панела да упита министра да ли је, након оствареног успеха, већ добијао понуде за нови посао, на шта је Вујовић одговорио:

Ово је најбољи волонтерски посао који сам икада имао у животу и за сада не планирам да га мењам.

Објашњавајући даље ситуацију у Србији, Вујовић је рекао да се Влада најпре посветила фискалним проблемима и проблему дефицита, те је сада у ситуацији да размишља како да користи суфицит који има и жели да настави тим курсом.

Кад имате суфицит, смање вам се потребе за позајмљивањем. Уједно, лакше нам је и јефтиније да се на домаћем тржишту задужимо, а мања је цена позајмљивања и на међународном тржишту. Први пут имамо тако велики примарни суфицит и то је велика ствар, истакао је Вујовић додајући да је смањен и ниво проблематичних кредита.

Према његовим речима, задатак владе је и реформа државних инститција, где је било пуно коментара интересних група које нису виделе средњорочне предности и желеле су само да „чувају своје предности“.

Поменуо је и предузећа из приватизационог портфеља, чији је број спао са 600 на нешто више од 100.

Наставићемо са приватизацијом, да решимо проблеме у свим предузећима колико год је то могуће, рекао је Вујовић на престижном економском скупу на којем ове године учествује 1.300 стручњака из 50 земаља.

Вујовић је истакао да очекује да ће ове године бити остварен привредни раст од 3 или 3,5 одсто, а можда ће стопа бити и виша због, како наводи, очекиване надпросечне производње у пољопривредном и енергетском сектору.



Вујовић је новинарима, на маргинама конференције Јуромани у Бечу, казао да су то циклични фактори који су прошле године били „против нас“ и смањили су раст БДП.



На дужи рок гледано, министар наводи да је за даљи раст привреде важна способност Србије да заврши започете институционалне реформе, привуче велике инвеститоре, заврши чишћење финансијског сектора како би био спреман да финансира добре инвестиционе пројекте.



Још важније је, нагласио је министар, што се чуло и на бечком скупу а важи не само за Србију, да су се многе земље окренуле дигиталној економијији као кључном елементу за убрзање развоја, продуктивности, па тако и раста.



Вујовић је указао да је Србија почела реформе касније од других земаља региона, те још решава проблеме предузећа која су дисфункционална, односно застала у развоју.



"Када се то заврши имаћемо чистију ситуацију“, поручио је министар финансија, наводећи да је битно да се српска привреда окрене већем учешћу високо вредних услуга, које се код нас потцењују.



Сматра да су важна модернизација пољопривреде, оживљавање и модернизација индустрије.



"Земље које најбрже расту, као балтичке, углавном заснивају раст на ИТ сектору, модерним услугама. Србија има добре претпоставке за то, али мора још много да ради да би се ти примери проширили и дали веће резултате“; објаснио је Вујовић.

Он је изразио очекивање да ће процес решавања проблематичних државних предузећа ући у завршну фазу.



Вујовић је новинарима, на маргинама конференције Јуромани у Бечу, на питање како стоје ствари око приватизације, рекао да се ушло у завршетак овог процеса, подсетивши да је, кад се кренуло у решавање тог проблема, било више од 500 проблематичних предузећа.



"Сада смо дошли на њих десетак, које сви знају и познају њихове проблеме и могућности да преживе", објаснио је министар, истичући да су та предузећа годинама у фази реструктурирања, и то не зато што их штити држава, већ повериоци и добављачи у жељи да нађу рационално решеење.



"Покушавамо да нађемо форму која ће омогућити тим предузећима да имају конкурентну цену основих инпута и енергената, као и да нађу своје место на тржишту“, нагласио је он.



Говорећи о изворима финансирања привреде, Вујовић је рекао да је на Србији да продуби финансијско тржиште, прошири и створи могућност за веће финансирање инвестиција, правилно оцењивање и прихватање ризика.



На питање зашто су банке још уздржане и ако никада није био јефтинији новац, Вујовић је подсетио да су банке по дефинцији конзервативне установе, које немају простора да губе новац.



"Битно је да у Србији проширимо дијапазон финансијских услуга, да би се онима који прихватају ризик и желе да отворе предузеће имали бољи простор да то учине. Нигде у свету нису само банке извор финансирања", подвукао је министар финансија.



Он се заложио да се онима који желе да отворе компаније, тај пут олакша од стране државе, примера ради, кроз смањење трошкова регистрације фирме.



"Јако је важно да у првој години тај трошак буде много мањи и да урадимо нешто што све земље у свету раде, да их подржимо и дозволимо да пронађу своју шансу у запошљавању људи, тражењу нових производа", нагласио је министар.



Вујовић је истакао да се пореским олакшицама покушава помоћи људима који имају идеје и који су спремни да прихвате ризик, како би свој бизнис план лакше, брже и ефикасније остварили.

Новац од "Тесле" за стратешке циљеве, скупе кредите

Влада још није разматрала којом ће динамиком новац од концесије Аеродрома Никола Тесла бити уплаћиван у буџет, нити како ће тај новац бити трошен, изјавио је данас министар финансија Душан Вујовић, наводећи да је пре три године идеја била да новац од концесија не иде у потрошњу, већ да се троши за стратешке циљеве.

Стратешки циљеви су, с једне стране отплата наслеђених најскупљих дугова, а са друге финансирање инвестиционих пројеката, објаснио је Вујовић новинарима на маргинама конференције Јуромани у Бечу. 

"Омогућићемо себи да радимо инвестиционе пројекте, да се не задужујемо, да враћамо кредите и да имамо стратешке инвестиције", рекао је министар.

Вујовић је навео да је ове године у плану да се из текућих вишкова или из прилива попут овог од концесионог уговора, рефинансирају или отплате најскупљи кредити који доспевају у 2018.

"Те кредите, које отплаћујемо по стопама од 7,5 одсто, 7,7 или 8 одсто, би требало да отплатимо, па чак и ако у те сврхе треба да се задужујемо. Зато што би се сада задужили по стопи од 1,5 или 2 одсто, уместо тих осам одсто", објаснио је министар финансија.