Vujović: Sad mislimo o investiranju, rast BDP veći od 3,5%

Vlada je proteklih godina Srbiju izvela iz kolapsa i dovela je u situaciju da može da vraća dugove, da su svi rejtinzi sve bolji, i da se kreće putanjom rasta, rekao je Vujović govoreći na panelu u okviru konferencije Juromani u Beču.

Odgovor je podstakao moderatora panela da upita ministra da li je, nakon ostvarenog uspeha, već dobijao ponude za novi posao, na šta je Vujović odgovorio:

Ovo je najbolji volonterski posao koji sam ikada imao u životu i za sada ne planiram da ga menjam.

Objašnjavajući dalje situaciju u Srbiji, Vujović je rekao da se Vlada najpre posvetila fiskalnim problemima i problemu deficita, te je sada u situaciji da razmišlja kako da koristi suficit koji ima i želi da nastavi tim kursom.

Kad imate suficit, smanje vam se potrebe za pozajmljivanjem. Ujedno, lakše nam je i jeftinije da se na domaćem tržištu zadužimo, a manja je cena pozajmljivanja i na međunarodnom tržištu. Prvi put imamo tako veliki primarni suficit i to je velika stvar, istakao je Vujović dodajući da je smanjen i nivo problematičnih kredita.

Prema njegovim rečima, zadatak vlade je i reforma državnih institcija, gde je bilo puno komentara interesnih grupa koje nisu videle srednjoročne prednosti i želele su samo da „čuvaju svoje prednosti“.

Pomenuo je i preduzeća iz privatizacionog portfelja, čiji je broj spao sa 600 na nešto više od 100.

Nastavićemo sa privatizacijom, da rešimo probleme u svim preduzećima koliko god je to moguće, rekao je Vujović na prestižnom ekonomskom skupu na kojem ove godine učestvuje 1.300 stručnjaka iz 50 zemalja.

Vujović je istakao da očekuje da će ove godine biti ostvaren privredni rast od 3 ili 3,5 odsto, a možda će stopa biti i viša zbog, kako navodi, očekivane nadprosečne proizvodnje u poljoprivrednom i energetskom sektoru.



Vujović je novinarima, na marginama konferencije Juromani u Beču, kazao da su to ciklični faktori koji su prošle godine bili „protiv nas“ i smanjili su rast BDP.



Na duži rok gledano, ministar navodi da je za dalji rast privrede važna sposobnost Srbije da završi započete institucionalne reforme, privuče velike investitore, završi čišćenje finansijskog sektora kako bi bio spreman da finansira dobre investicione projekte.



Još važnije je, naglasio je ministar, što se čulo i na bečkom skupu a važi ne samo za Srbiju, da su se mnoge zemlje okrenule digitalnoj ekonomijiji kao ključnom elementu za ubrzanje razvoja, produktivnosti, pa tako i rasta.



Vujović je ukazao da je Srbija počela reforme kasnije od drugih zemalja regiona, te još rešava probleme preduzeća koja su disfunkcionalna, odnosno zastala u razvoju.



"Kada se to završi imaćemo čistiju situaciju“, poručio je ministar finansija, navodeći da je bitno da se srpska privreda okrene većem učešću visoko vrednih usluga, koje se kod nas potcenjuju.



Smatra da su važna modernizacija poljoprivrede, oživljavanje i modernizacija industrije.



"Zemlje koje najbrže rastu, kao baltičke, uglavnom zasnivaju rast na IT sektoru, modernim uslugama. Srbija ima dobre pretpostavke za to, ali mora još mnogo da radi da bi se ti primeri proširili i dali veće rezultate“; objasnio je Vujović.

On je izrazio očekivanje da će proces rešavanja problematičnih državnih preduzeća ući u završnu fazu.



Vujović je novinarima, na marginama konferencije Juromani u Beču, na pitanje kako stoje stvari oko privatizacije, rekao da se ušlo u završetak ovog procesa, podsetivši da je, kad se krenulo u rešavanje tog problema, bilo više od 500 problematičnih preduzeća.



"Sada smo došli na njih desetak, koje svi znaju i poznaju njihove probleme i mogućnosti da prežive", objasnio je ministar, ističući da su ta preduzeća godinama u fazi restrukturiranja, i to ne zato što ih štiti država, već poverioci i dobavljači u želji da nađu racionalno rešeenje.



"Pokušavamo da nađemo formu koja će omogućiti tim preduzećima da imaju konkurentnu cenu osnovih inputa i energenata, kao i da nađu svoje mesto na tržištu“, naglasio je on.



Govoreći o izvorima finansiranja privrede, Vujović je rekao da je na Srbiji da produbi finansijsko tržište, proširi i stvori mogućnost za veće finansiranje investicija, pravilno ocenjivanje i prihvatanje rizika.



Na pitanje zašto su banke još uzdržane i ako nikada nije bio jeftiniji novac, Vujović je podsetio da su banke po definciji konzervativne ustanove, koje nemaju prostora da gube novac.



"Bitno je da u Srbiji proširimo dijapazon finansijskih usluga, da bi se onima koji prihvataju rizik i žele da otvore preduzeće imali bolji prostor da to učine. Nigde u svetu nisu samo banke izvor finansiranja", podvukao je ministar finansija.



On se založio da se onima koji žele da otvore kompanije, taj put olakša od strane države, primera radi, kroz smanjenje troškova registracije firme.



"Jako je važno da u prvoj godini taj trošak bude mnogo manji i da uradimo nešto što sve zemlje u svetu rade, da ih podržimo i dozvolimo da pronađu svoju šansu u zapošljavanju ljudi, traženju novih proizvoda", naglasio je ministar.



Vujović je istakao da se poreskim olakšicama pokušava pomoći ljudima koji imaju ideje i koji su spremni da prihvate rizik, kako bi svoj biznis plan lakše, brže i efikasnije ostvarili.

Novac od "Tesle" za strateške ciljeve, skupe kredite

Vlada još nije razmatrala kojom će dinamikom novac od koncesije Aerodroma Nikola Tesla biti uplaćivan u budžet, niti kako će taj novac biti trošen, izjavio je danas ministar finansija Dušan Vujović, navodeći da je pre tri godine ideja bila da novac od koncesija ne ide u potrošnju, već da se troši za strateške ciljeve.

Strateški ciljevi su, s jedne strane otplata nasleđenih najskupljih dugova, a sa druge finansiranje investicionih projekata, objasnio je Vujović novinarima na marginama konferencije Juromani u Beču. 

"Omogućićemo sebi da radimo investicione projekte, da se ne zadužujemo, da vraćamo kredite i da imamo strateške investicije", rekao je ministar.

Vujović je naveo da je ove godine u planu da se iz tekućih viškova ili iz priliva poput ovog od koncesionog ugovora, refinansiraju ili otplate najskuplji krediti koji dospevaju u 2018.

"Te kredite, koje otplaćujemo po stopama od 7,5 odsto, 7,7 ili 8 odsto, bi trebalo da otplatimo, pa čak i ako u te svrhe treba da se zadužujemo. Zato što bi se sada zadužili po stopi od 1,5 ili 2 odsto, umesto tih osam odsto", objasnio je ministar finansija.