У здравству више лечења, а мање превенције
БЕОГРАД:Кардиоваскуларне и малигне болести су водећи узрок умирања у Србији, превентивне мере у појединим земљама показале су да се смртност од тих болести може смањити, али Србија се и даље више бави лечењем него спречавањем настанка болести, речено је данас на скупу " Превенција у функцији заштите здравља" који је одржан у САНУ.
Министар здравља Златибор Лончар рекао је да је важна подршка САНУ, Медицинског факултета о значају превенције многих болести.
"Ову подршку треба да искористимо у најбољем светлу да мобилишемо што већи број људи да изађу на превентивне прегледа и да одрадимо шта је до нас, да спасемо људске животе", рекао је Лончар на скупу.
Он је појаснио значај превентивних прегледа, колико је важно да се болест открије на веме када су много веће шансе за излечење и живот без икаквих последица.
Председник САНУ Владимир Костић каже да се Академија последење две и по године активно укључила и да покушава да проговори о кључним проблемима јавног здравства у Србији.
Академик Љубиша Ракић нагласио је да је превенција ефикаснија од лечења, али да тај концепт у Србији није доживео апсолутну примену.
"У пракси лечење још увек заузима доминантно место у односу на превенцију", рекао је Ракић.
Професор Татјана Пекмезовић из Института за епидемиолгију као примере успешне превенције навела је Јапан и Финску.
Јапан је успео да смањи смртност од можданог удара фокусом на смањење уноса соли у организам, балансираном исхраном и увођењем строгог режима рада и одмора.
Финци су смањење смртности од кардиоваскуларних болести успели да остваре фокусирањем на три фактора превенције - повишен крвни притисак, пушење, холестерол.
