За неколико година више пензионера него радника

С обзиром на то да се и данас, кад их је више од 1,7 милион, пензије исплаћују с дотацијом из републичке касе, није тешко закључити да тешка времена за редовну и пристојну пензију тек долазе.

Подаци Републичког завода за статистику показују да на више од 1,7 милион пензионера тренутно има 2.576.138 запослених, што представља однос 1 : 1,5. Највећи проблем је то што, чак и кад би сви тренутно незапослени – а помиње се бројка од преко 650.000 – колико већ сутра добили посао, однос би био 1 према 1,45, што опет није довољно за одрживост постојећег пензијског система. Но, чак и када би се сви радно активни грађани Србије запослили, наша држава не би дошла до односа који омогућава одрживост пензијског система од један према три јер ми толико радно способног становништва једноставно немамо.

Прошле недеље ПУПС је указао на нужност реформе пензијског система, подсећајући на то да је обавезно пензијско осигурање у Србији осмишљено као међугенерацијска солидарност, то јест као процес у којем тренутно запослени уплаћују новац у пензијски фонд да би се могле исплаћивати пензије оних који су завршили свој радни век и пензионисали се. Да би тај систем функционисао, по оцени ПУПС-а, неопходно је да барем три запослена уплаћују новац од којег ће се исплаћивати један пензионер.

По ПУПС-у, једно од решења за проблем пензијског система у непосредној будућности је и стварање услова да млади у значајнијем броју остају на селу и истовремено у већем броју улазе у систем пензијског осигурања. За то су првенствено потребни развијена комунална и путна инфраструктура, образовне и здравствене институције и могућност за стварање довољних прихода за „урбан живот у руралној средини”.

– Све неповољнији однос између броја пензионера и броја запослених, негативан природни прираштај и одлазак младих на привремени или трајни боравак у иностранство, само су неки од фактора који негативно утичу на могућност редовне исплате зарађених пензија prеthodnih генерација – наводи ПУПС. – Додатни проблем, који су донели информатичка експанзија и технолошки напредак у свету, представља и све већа аутоматизација производних процеса. Процес масовне роботизације би требало да се посматра као технолошка надмоћ оних који је контролишу. Компаније с технолошки интензивним процесом рада, а мањим учешћењем радне снаге, које остварују изузетне профитне стопе, требало би да буду једне од зачетака посебног фонда који би служио као резерва за случај проблема у редовном функционисању исплата пензија.

Другим речима, повећање броја пензионера и мањи број запослених неминовно ће довести до проблема финансијске одрживости постојећег пензијског система и они предлажу формирање резервног фонда за пензије. Као пример наводе Финску, где постоји тзв. таргет-пензија која се додељује по основу пребивалишта, док у Шведској постоји институт гарантоване пензије. У Немачкој је за ту сврху развијен програм социјалне помоћи.

– Ако се у Србији наставе садашњи популациони и економски трендови, ускоро можемо доћи у ситуацију да пензије буду на нивоу основне социјалне помоћи или тек нешто више од тога. Једно од решења за тај проблем је увођење социјалних пензија – оценио је ПУПС.

Љубинка Малешевић