На Сретење промоција Декларације Србије и Српске

Како је изјавио, Нацрт заједничке декларације је при самом крају, али је остало да се дотерају неке финесе.

" Иако ће се он популарно звати декларацијом, која означава прокламацију или нешто што се жели, акт који се припрема ипак ће имати више правни карактер него политички",  појаснио је Аврамовић.

Како је додао, он ће имати и међународно утемељење јер се наслања на Споразум о специјалним везама, који је у складу с Дејтонским споразумом.

Милорад Додик је раније рекао да је текст заједничке декларације усаглашен и да ће га оба парламента усвојити до Сретења, Дана државности Србије.

" Формални документ ће се звати Анекс Споразума о специјалним и паралелним везама јер ми желимо да то усвоје два парламента и да се то потпише – казао је председник Републике Српске. – Тај документ је готов. Половином фебруара је Сретење и Дан државности Србије. Неколико дана пре тога би парламенти усвојили декларацију, а на Сретење би то промовисали. То је дефинитивни договор."

Он напомиње да су „радне групе које окупљају значајан број људи, усагласиле текст и он постоји”, али да не жели сада да га износи у јавност „из низа разумљивих разлога”.

Предвиђено је да декларација обухвати право на употребу српског језика и ћириличног писма, право на изучавање и неговање српске културе, право на изучавање српске историје и неговање српске слободарске традиције, очување националне географије, право на очување и заштиту српског културно-историјског наслеђа и право на информисање на српском језику.

У БиХ се различито реаговало на најаву писања декларације. Бошњачки члан Председништва БиХ Алија Изетбеговић сматрао је да је „лоша порука то што ће се декларација односити искључиво на српски народ, што ће је усвојити Скупштина РС, као ентитет БиХ”. Како је рекао, шта год да буде, „БиХ и Бошњаци знаће да реагују на прави начин”. С друге стране, председевајући Председништву и хрватски члан Дараган Човић је припрему декларације назвао „добром одлуком” да би се кроз такав документ дефинисали „односи једног народа на два простора”.

И до сада су се односи Србије и Републике Српске темељили на Споразум о специјалним и паралелним везама. Најпре је тај однос успостављен на релацији Република Српске – СРЈ, а споразум је потписан 5. марта 2001. године у Бањалуци. Скупштина Савезне Републике Југославије ратификовала га је 10. маја те године. Након раздруживања СРЈ и обнове независности Србије, Бањалука и Београд су у новим околностима приступили обнови Споразума. Тако је 26. септембра 2006. у Бањалуци потписан Споразум о успостављању специјалних и паралелних односа између Републике Српске и Републике Србије.

Србија и РС су се споразумеле да посебно унапређују сарадњу у области привреде и коришћења привредних ресурса, планирања, законодавства, приватизације и денационализације, науке и технологије, образовања, културе и спорта, здравства и социјалне политике, туризма и заштите околине, информисања, заштите слобода и права грађана, као и у сузбијању криминала. У тексту Споразума се наглашава поштовање суверенитета, територијалног интегритета и политичке независности БиХ и уважава уставна подела надлежности државе БиХ и њених ентитета. Такође се изражава уверење да ће успостављање специјалних и паралелних односа допринети демократском, друштвеном и привредном развоју Србије и РС, БиХ и региона у целини. Споразумом је предвиђен развој институционалних и свих осталих облика сарадње у оквиру општих политичких и привредних услова, као и развој транспарентне сарадње извршних, законодавних и других институција РС и Србије.

У циљу успешног спровођења Споразума основано је Веће за сарадњу РС и Србије, које чине председници и премијери РС и Србије. Да би се остварила сарадња у области законодавства, предвиђено је одржавање редовних контаката Народне скупштине РС и Скупштине Србије.

Заједнички и датуми

Пре неколико месеци председник Србије Александар Вучић је указао на то да постоје датуми важни за Србију које Србија и Српска морају обележити заједно јер се у 2018. и 2019. години обележавају 100 година од победе у Првом светском рату, 2019. године и 800 година од успостављања прве српске Архиепископије, с Растком Немањићем, Светим Савом на челу.

" Много тога заједнички морамо да обележимо и повезујемо један народ у духовном и културном смислу", рекао је Вучић.

Упоредо с припремом заједничке декларације, ове године је први пут неким документом формализована и сарадња Новог Сада и Бањалуке.  Председник Покрајинске владе Игор Мировић и председница Владе Републике Српске Жељка Цвијановић потписали су 22. септембра у Новом Саду Протокол о сарадњи између АП Војводине и РС.

"Потписивање Протокола о сарадњи значиће конкретизовање сарадње у читавом низу области јер сматрамо да за то има простора и потребе, као и да везе народа Републике Српске и Војводине то и захтевају", поручио је том приликом Мировић.

„Загонетна” симболика

Једна од медијских спекулација које су пратиле тај документ, биле су незваничне најаве да би декларација о опстанку српског народа у региону требало јавности да буде представљена 1. децембра, али то предвиђање се није обистинило. Подгоричка „Побједа” тада је подсетила на то да је то управо дан када је 1918. године проглашена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, уз дилему „да ли је ријеч о случајном подударању датума или је у Београду осмишљена презентација да би се симболично подсетило на време када су сви Срби, под влашћу династије Карађорђевића, живели у једној држави?” 

Током састанка у Покрајинској влади чланови делегација обеју влада размотрили су могућности интензивирања сарадње у области културе, образовања, пољопривреде, размене знања научних института, повезивања универзитета те туристичких организација и размене услуга у области здравства. Текст Протокола потписан је на завршетку манифестације „Дани Српске у Србији”. Prеthodno су посланици Скупштине Војводине 30. августа усвојили тај протокол гласовима и власти и опозиције.

Као један вид сарадње, половином октобра у Београду је одржана осма заједничка седница двеју влада, Србије и Републике Српске, на којој је усвојено чак 30 закључака и потписана четири заједничка меморандума.

С. Станковић