Na Sretenje promocija Deklaracije Srbije i Srpske

Kako je izjavio, Nacrt zajedničke deklaracije je pri samom kraju, ali je ostalo da se doteraju neke finese.

" Iako će se on popularno zvati deklaracijom, koja označava proklamaciju ili nešto što se želi, akt koji se priprema ipak će imati više pravni karakter nego politički",  pojasnio je Avramović.

Kako je dodao, on će imati i međunarodno utemeljenje jer se naslanja na Sporazum o specijalnim vezama, koji je u skladu s Dejtonskim sporazumom.

Milorad Dodik je ranije rekao da je tekst zajedničke deklaracije usaglašen i da će ga oba parlamenta usvojiti do Sretenja, Dana državnosti Srbije.

" Formalni dokument će se zvati Aneks Sporazuma o specijalnim i paralelnim vezama jer mi želimo da to usvoje dva parlamenta i da se to potpiše – kazao je predsednik Republike Srpske. – Taj dokument je gotov. Polovinom februara je Sretenje i Dan državnosti Srbije. Nekoliko dana pre toga bi parlamenti usvojili deklaraciju, a na Sretenje bi to promovisali. To je definitivni dogovor."

On napominje da su „radne grupe koje okupljaju značajan broj ljudi, usaglasile tekst i on postoji”, ali da ne želi sada da ga iznosi u javnost „iz niza razumljivih razloga”.

Predviđeno je da deklaracija obuhvati pravo na upotrebu srpskog jezika i ćiriličnog pisma, pravo na izučavanje i negovanje srpske kulture, pravo na izučavanje srpske istorije i negovanje srpske slobodarske tradicije, očuvanje nacionalne geografije, pravo na očuvanje i zaštitu srpskog kulturno-istorijskog nasleđa i pravo na informisanje na srpskom jeziku.

U BiH se različito reagovalo na najavu pisanja deklaracije. Bošnjački član Predsedništva BiH Alija Izetbegović smatrao je da je „loša poruka to što će se deklaracija odnositi isključivo na srpski narod, što će je usvojiti Skupština RS, kao entitet BiH”. Kako je rekao, šta god da bude, „BiH i Bošnjaci znaće da reaguju na pravi način”. S druge strane, predsedevajući Predsedništvu i hrvatski član Daragan Čović je pripremu deklaracije nazvao „dobrom odlukom” da bi se kroz takav dokument definisali „odnosi jednog naroda na dva prostora”.

I do sada su se odnosi Srbije i Republike Srpske temeljili na Sporazum o specijalnim i paralelnim vezama. Najpre je taj odnos uspostavljen na relaciji Republika Srpske – SRJ, a sporazum je potpisan 5. marta 2001. godine u Banjaluci. Skupština Savezne Republike Jugoslavije ratifikovala ga je 10. maja te godine. Nakon razdruživanja SRJ i obnove nezavisnosti Srbije, Banjaluka i Beograd su u novim okolnostima pristupili obnovi Sporazuma. Tako je 26. septembra 2006. u Banjaluci potpisan Sporazum o uspostavljanju specijalnih i paralelnih odnosa između Republike Srpske i Republike Srbije.

Srbija i RS su se sporazumele da posebno unapređuju saradnju u oblasti privrede i korišćenja privrednih resursa, planiranja, zakonodavstva, privatizacije i denacionalizacije, nauke i tehnologije, obrazovanja, kulture i sporta, zdravstva i socijalne politike, turizma i zaštite okoline, informisanja, zaštite sloboda i prava građana, kao i u suzbijanju kriminala. U tekstu Sporazuma se naglašava poštovanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti BiH i uvažava ustavna podela nadležnosti države BiH i njenih entiteta. Takođe se izražava uverenje da će uspostavljanje specijalnih i paralelnih odnosa doprineti demokratskom, društvenom i privrednom razvoju Srbije i RS, BiH i regiona u celini. Sporazumom je predviđen razvoj institucionalnih i svih ostalih oblika saradnje u okviru opštih političkih i privrednih uslova, kao i razvoj transparentne saradnje izvršnih, zakonodavnih i drugih institucija RS i Srbije.

U cilju uspešnog sprovođenja Sporazuma osnovano je Veće za saradnju RS i Srbije, koje čine predsednici i premijeri RS i Srbije. Da bi se ostvarila saradnja u oblasti zakonodavstva, predviđeno je održavanje redovnih kontakata Narodne skupštine RS i Skupštine Srbije.

Zajednički i datumi

Pre nekoliko meseci predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ukazao na to da postoje datumi važni za Srbiju koje Srbija i Srpska moraju obeležiti zajedno jer se u 2018. i 2019. godini obeležavaju 100 godina od pobede u Prvom svetskom ratu, 2019. godine i 800 godina od uspostavljanja prve srpske Arhiepiskopije, s Rastkom Nemanjićem, Svetim Savom na čelu.

" Mnogo toga zajednički moramo da obeležimo i povezujemo jedan narod u duhovnom i kulturnom smislu", rekao je Vučić.

Uporedo s pripremom zajedničke deklaracije, ove godine je prvi put nekim dokumentom formalizovana i saradnja Novog Sada i Banjaluke.  Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i predsednica Vlade Republike Srpske Željka Cvijanović potpisali su 22. septembra u Novom Sadu Protokol o saradnji između AP Vojvodine i RS.

"Potpisivanje Protokola o saradnji značiće konkretizovanje saradnje u čitavom nizu oblasti jer smatramo da za to ima prostora i potrebe, kao i da veze naroda Republike Srpske i Vojvodine to i zahtevaju", poručio je tom prilikom Mirović.

„Zagonetna” simbolika

Jedna od medijskih spekulacija koje su pratile taj dokument, bile su nezvanične najave da bi deklaracija o opstanku srpskog naroda u regionu trebalo javnosti da bude predstavljena 1. decembra, ali to predviđanje se nije obistinilo. Podgorička „Pobjeda” tada je podsetila na to da je to upravo dan kada je 1918. godine proglašena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, uz dilemu „da li je riječ o slučajnom podudaranju datuma ili je u Beogradu osmišljena prezentacija da bi se simbolično podsetilo na vreme kada su svi Srbi, pod vlašću dinastije Karađorđevića, živeli u jednoj državi?” 

Tokom sastanka u Pokrajinskoj vladi članovi delegacija obeju vlada razmotrili su mogućnosti intenziviranja saradnje u oblasti kulture, obrazovanja, poljoprivrede, razmene znanja naučnih instituta, povezivanja univerziteta te turističkih organizacija i razmene usluga u oblasti zdravstva. Tekst Protokola potpisan je na završetku manifestacije „Dani Srpske u Srbiji”. Prethodno su poslanici Skupštine Vojvodine 30. avgusta usvojili taj protokol glasovima i vlasti i opozicije.

Kao jedan vid saradnje, polovinom oktobra u Beogradu je održana osma zajednička sednica dveju vlada, Srbije i Republike Srpske, na kojoj je usvojeno čak 30 zaključaka i potpisana četiri zajednička memoranduma.

S. Stanković