Шарчевић: Информатика у школама и нови закони обележили 2017.

Упитан шта је било лоше у тој години, без двоумљења каже - вршњачко насиље, те додаје да би волео да га нема. 



"Информатика, системски закони и дуално образовање су нова парадигма у школама. Из системских закона се види да се мења систем учења и рада у Србији. Из њих произилази све оно што ће чинити битну и видљиву реформу 2018. године", рекао је Шарчевић за Танјуг.



Појашњава да је увођење информатике у пети разред основне школе као обавезног предмета као и чињеница да деца од најранијег узраста почињу да уче програмирање, постало прави хит у Србији, али да је тако и у Европи. 



Просветни закони који су усвојени, појашњава, омогућили су да се ради национални оквир курикулума, да се ради програм националне матуре, да се уводи међународна матура, обави комплетна реформа гимназија, што ће, иначе, почети 1. септембра 2018. године. 



У негативном контексту годину је обележило вршњачко насиље у школама, каже министар и додаје да то неће моћи да заборавити и да би волео да се то није дешавало.



"То ће се сигурно дешавати и даље, али гледамо да га буде све мање. Насиље је присутно у целом друштву, не само у школама", примећује.Министар каже и да је занимљив однос дела јавности која нема свест о томе да у решавање вршњачког насиља треба сви да се укључе.



"Ако се насиље деси на улици увек се апострофира школа, као да је школа једина одговорна. Напротив, ја мислим да је породица много одговорнија", каже министар.Додаје да је у решавању проблема сада тежиште на међуминистарском тиму који је састављен од људи из седам министарстава.



Тим ће се, појашњава, бавити превентивом, оним што се може хитно решавати, средњорочно и дугорочно."Средњерочна решења су разне врсте обуке, док је дугорочно решење и системско, а то је рад школа у једној смени", закључио је министар.