In memoriam: Зоран Рангелов (21. јануар 1962. - 26. децембар 2017.)
У уторак увече, у Београду је изненада, у 55.години, преминуо спортски новинар “Дневника” Зоран Рангелов. Током пуних 27 година спортске странице нашег листа биле су пуне извештаја, интервјуа, информација и коментара нашег Зорана.
Захваљујући његовој преданости и студионости, “Дневник” је успешно пратио Фудбалски клуб Црвена звезда, али и најпре фудбалску, а онда и све остале репрезентације Србије.
Зоран Рангелов је рођен 21. јануара 1962. године у Сурдулици, а Правни факултет је завршио у Београду. Међутим, праву се није посветио, већ је изабрао новинарство, лепу, али понекад и проклету професију. Био је човек од пера, умео је веродостојно да пренесе догађања са спортских борилишта и оплемени “Дневник” сјајним интервјуима које је правио с величинама српске, европске и светске спортске сцене.
Од када је дошао у наш колектив, Зорану ништа од битних дешавања у престоници није могло да промакне. Био је увек на правом месту и код правих спортиста, а његови коментари били су веома читани. Без његових текстова наша спортска рубрика била би сиромашнија за многе, многе важне извештаје и информације, приче са спортистима, извештаје с дочеке освајача медаља... Радовао се сваком новом задатку и никада му није било тешко да дође до праве приче.
Пре нешто више од две године Зорана је задесила породична трагедија, када му преминула супруга Мирјана. Био је човек који је изнад свега волео њу и сина Милоша, такође спортског новинара, и то је био страховит ударац за читаву фамилију. За Зокија - посебно. Иако је наставио да ради, осећао се у његовом гласу непребол, дубока и исконска туга за животним сапутником који се преселио у вечност. Баш тај бол тиштио је Зораново срце, док га, у уторак увече, није сломио. Оно је препукло и сигурни смо да ће, негде горе на небу, Мирјана и Зоран поново бити заједно.
Нама остаје понос што нас је Зоран изабрао да заједнички делимо лепоту, али и тескобу новинарског позива. Колеге из “Дневника” памтиће га као изузетно доброг човека, новинарчину племенитог кова, некога ко се свом снагом ангажовао и максимлано трудио да наш лист има све спортске вести из Београда. И то из прве руке, на њему својствен начин. У исто време, остајемо и бескрајно тужни што Зорана више нема међу нама.
Б. Пуношевац
