In memoriam: Zoran Rangelov (21. januar 1962. - 26. decembar 2017.)
U utorak uveče, u Beogradu je iznenada, u 55.godini, preminuo sportski novinar “Dnevnika” Zoran Rangelov. Tokom punih 27 godina sportske stranice našeg lista bile su pune izveštaja, intervjua, informacija i komentara našeg Zorana.
Zahvaljujući njegovoj predanosti i studionosti, “Dnevnik” je uspešno pratio Fudbalski klub Crvena zvezda, ali i najpre fudbalsku, a onda i sve ostale reprezentacije Srbije.
Zoran Rangelov je rođen 21. januara 1962. godine u Surdulici, a Pravni fakultet je završio u Beogradu. Međutim, pravu se nije posvetio, već je izabrao novinarstvo, lepu, ali ponekad i prokletu profesiju. Bio je čovek od pera, umeo je verodostojno da prenese događanja sa sportskih borilišta i oplemeni “Dnevnik” sjajnim intervjuima koje je pravio s veličinama srpske, evropske i svetske sportske scene.
Od kada je došao u naš kolektiv, Zoranu ništa od bitnih dešavanja u prestonici nije moglo da promakne. Bio je uvek na pravom mestu i kod pravih sportista, a njegovi komentari bili su veoma čitani. Bez njegovih tekstova naša sportska rubrika bila bi siromašnija za mnoge, mnoge važne izveštaje i informacije, priče sa sportistima, izveštaje s dočeke osvajača medalja... Radovao se svakom novom zadatku i nikada mu nije bilo teško da dođe do prave priče.
Pre nešto više od dve godine Zorana je zadesila porodična tragedija, kada mu preminula supruga Mirjana. Bio je čovek koji je iznad svega voleo nju i sina Miloša, takođe sportskog novinara, i to je bio strahovit udarac za čitavu familiju. Za Zokija - posebno. Iako je nastavio da radi, osećao se u njegovom glasu neprebol, duboka i iskonska tuga za životnim saputnikom koji se preselio u večnost. Baš taj bol tištio je Zoranovo srce, dok ga, u utorak uveče, nije slomio. Ono je prepuklo i sigurni smo da će, negde gore na nebu, Mirjana i Zoran ponovo biti zajedno.
Nama ostaje ponos što nas je Zoran izabrao da zajednički delimo lepotu, ali i teskobu novinarskog poziva. Kolege iz “Dnevnika” pamtiće ga kao izuzetno dobrog čoveka, novinarčinu plemenitog kova, nekoga ko se svom snagom angažovao i maksimlano trudio da naš list ima sve sportske vesti iz Beograda. I to iz prve ruke, na njemu svojstven način. U isto vreme, ostajemo i beskrajno tužni što Zorana više nema među nama.
B. Punoševac
