Милош Цвјетићанин стигао до трона, у инат повредама

То га је, уједно, промовисало у најбољег спортисту града у 2017. години, по избору у организацији Спортског савеза Новог Сада. На путу до светске круне овај 24-годишњи кик-боксер испољио је најбоље карактеристике: брзину, снагу, хладну главу, срчаност и атрактивност, што је и пресудило да пред Милошевим налетима падну Португалац (у осмини финала), Азербејџанац (у четвртфиналу), Рус (у полуфиналу) и Белорус (у дуелу за залтну медаљу).

- На сваком такмичењу увек је први сусрет најтежи, а за мене је могао да буде и да буде и последњи на Шампионату, јер сам се у њему исповређивао (оба стопала и кук). Успео сам, ипак, да изађем као победник. У наредном дуелу морао сам да смишљам нову тактику, што је уродило плодом, иако ми је то био најтежи меч у Будимпешти. У полуфиналу ме је чекао један од најбољих и најтежих бораца, врхунски кик-боксер, Рус Тамерлан Асланов. Он је у четвртфиналу елиминисао једног од највећих фаворита на првенству, Хрвата Луку Шимића. И поред повреда, успео сам да га брутално нокаутирам и пласирам у финале – рекао је Цвјетићанин.

Тих дана Милош је пролазио кроз тешке тренутке, болови су били све јачи и због њих није могао ни да спава.

- То ме је додатно ојачало и из тога сам црпео мотиве. Свашта ми је тада пролазило кроз главу, али нисам дозволио да ме било шта избаци из колосека и никада у животу не бих предао борбу. Срећом, противници нису знали за повреде, које су у тим тренуцима биле моје највеће слабости. У финале против белоруског представника изашао сам уздигнуте главе. Једноставно, велика жеља и мотив довели су ме до највећег успеха у каријери. Занимљиво је то да сам пре првенства имао прелом шаке, што ме је на пола године удаљило од ринга.

Одлучујући дуел за злато био је Милошу 22. у каријери, што га је сврставало у ред неискуснијих бораца. Током каријере, био је државни првак у свим категоријама кик-бокса (К1, лоу-кик, фул-контакт).

- Ово је тек почетак моје каријере. Надам се да ћу имати много тога да покажем и да ћу тек да доживим звездане тренутке. Следећа станица је Европско првенство у Словачкој наредне године, где ћу дати све од себе да покорим и Стари континент. Све ће зависити од тога како ће ми се коцкице сложити.

Занимљиво је то да је Милош 13 година тренирао фудбал, али, како каже, није себе видео у најпопуларнијем спорту.

- Иако сам тимски играч, показало се да сам и јак индивидуалац. Определио сам се за кик-бокс и нисам се покајао. За моју успешну каријеру велике заслуге иду на рачун Миће Јотића, који је сјајан и тренер и психолог. Заједно смо дошло до овог успеха – категоричан је био Милош Цвјетићанин.

Ј. Галић