Miloš Cvjetićanin stigao do trona, u inat povredama

To ga je, ujedno, promovisalo u najboljeg sportistu grada u 2017. godini, po izboru u organizaciji Sportskog saveza Novog Sada. Na putu do svetske krune ovaj 24-godišnji kik-bokser ispoljio je najbolje karakteristike: brzinu, snagu, hladnu glavu, srčanost i atraktivnost, što je i presudilo da pred Miloševim naletima padnu Portugalac (u osmini finala), Azerbejdžanac (u četvrtfinalu), Rus (u polufinalu) i Belorus (u duelu za zaltnu medalju).

- Na svakom takmičenju uvek je prvi susret najteži, a za mene je mogao da bude i da bude i poslednji na Šampionatu, jer sam se u njemu ispovređivao (oba stopala i kuk). Uspeo sam, ipak, da izađem kao pobednik. U narednom duelu morao sam da smišljam novu taktiku, što je urodilo plodom, iako mi je to bio najteži meč u Budimpešti. U polufinalu me je čekao jedan od najboljih i najtežih boraca, vrhunski kik-bokser, Rus Tamerlan Aslanov. On je u četvrtfinalu eliminisao jednog od najvećih favorita na prvenstvu, Hrvata Luku Šimića. I pored povreda, uspeo sam da ga brutalno nokautiram i plasiram u finale – rekao je Cvjetićanin.

Tih dana Miloš je prolazio kroz teške trenutke, bolovi su bili sve jači i zbog njih nije mogao ni da spava.

- To me je dodatno ojačalo i iz toga sam crpeo motive. Svašta mi je tada prolazilo kroz glavu, ali nisam dozvolio da me bilo šta izbaci iz koloseka i nikada u životu ne bih predao borbu. Srećom, protivnici nisu znali za povrede, koje su u tim trenucima bile moje najveće slabosti. U finale protiv beloruskog predstavnika izašao sam uzdignute glave. Jednostavno, velika želja i motiv doveli su me do najvećeg uspeha u karijeri. Zanimljivo je to da sam pre prvenstva imao prelom šake, što me je na pola godine udaljilo od ringa.

Odlučujući duel za zlato bio je Milošu 22. u karijeri, što ga je svrstavalo u red neiskusnijih boraca. Tokom karijere, bio je državni prvak u svim kategorijama kik-boksa (K1, lou-kik, ful-kontakt).

- Ovo je tek početak moje karijere. Nadam se da ću imati mnogo toga da pokažem i da ću tek da doživim zvezdane trenutke. Sledeća stanica je Evropsko prvenstvo u Slovačkoj naredne godine, gde ću dati sve od sebe da pokorim i Stari kontinent. Sve će zavisiti od toga kako će mi se kockice složiti.

Zanimljivo je to da je Miloš 13 godina trenirao fudbal, ali, kako kaže, nije sebe video u najpopularnijem sportu.

- Iako sam timski igrač, pokazalo se da sam i jak individualac. Opredelio sam se za kik-boks i nisam se pokajao. Za moju uspešnu karijeru velike zasluge idu na račun Miće Jotića, koji je sjajan i trener i psiholog. Zajedno smo došlo do ovog uspeha – kategoričan je bio Miloš Cvjetićanin.

J. Galić