Градоначелник Суботице: Све што смо обећали, биће испуњено

На подручју Слободне зоне „Суботица” у Суботици, где је запослено око 6.000 радника, послују познате компаније из области производне делатности: „Сименс”, „Континентал–Контитек”, „Норма група”, „Сваровски” и „Аметек”, а у Привредној зони „Мали Бајмок” компанија Гордон–Калцедонија”. Завршена је и изгадња новог Царинског терминала за потребе компанија које послују у режиму Слободне зоне.

Почетком јуна отворен је „Аметек” бизнис-кампус у Привредној зони „Мали Бајмок”. За нас је та инвестиција важна одлука јер ће кроз порезе и таксе омогућити да наш buyеt буде пунији, а то ће допринети и великим јавним инвестицијама које се реализују у Суботици, као што су Народно позориште, реконструкција и изградња нових објеката на Палићу и завршетак Ипсилон крака Коридора 10. Половином 2017. године, италијанска компанија „Ондапласт” купила је бивши објекат компаније „Метро кеш & кери”, и од августа ове године он је у оквиру подручја Слободне зоне „Суботица”. Инвеститор планира да након адаптације објекта отвори погон за производњу пластичних листова и плоча који налазе примену у изради различитих врста амбалаже, рекламних материјала и материјала који се користе у грађевинарству, и да упосли око 100 радника у почетним фазама производње. У Привредној зони „Мали Бајмок”, почетком септембра ове године положен је камен-темељац за изградњу погона италијанске „Каминаде”, прве међународна фабрике кровне групе „Тим пластик” која се гради ван Италије. Та, прва фаза изградње погона високе технологије за термопластичну израду калупа путем убризгавања, подразумева изградњу хале од 3.000 квадратних метара. Инвестиција ће у наредних пет година достићи вредност од пет милиона евра, а планирано је запошљавање око 120 људи. За потребе Привредне зоне „Мали Бајмок” током протекле године изграђен је и двосмерни саобраћајни прикључак на државни пут Суботица–Сомбор, у који су Министарство привреде и Град Суботица заједнички уложили око 23 милиона динара, истакао је Лабан.

Складан живот у вишенационалној средини постао је наш значајан „бренд”, препознатљив и у свету. Захваљујући Александру Вучићу, односи с нашим првим суседом најбољи су у полседњих сто година. Та међунационална стабилност је предуслов да Суботица брже крене у развој.

Канцеларија за управљање јавним улагањима издвојила је близу 48 милиона динара за реконструкцију зграде Основне школе „Соња Маринковић” у Суботици, а у току је и реконструкција Хемијско-технолошке школе, додао је Богдан Лабан.

Како је даље казао, животни, свакодневни проблеми грађана и бољи услови у којима наша деца живе увек су нам били приоритет. Поносни смо, зато, и на чињеницу да су потписани уговори за финансирање реконструкције Основне школе „Соња Маринковић”, као и за комплетну адаптацију и рестаурацију објекта Хемијско-технолошке школе у Суботици, укључујући и фискултурну салу, у износу од око 157 милиона динара.

У протеклу годину и по суботичка локална самоуправа реализовала је и низ других пројеката.

Извесно је да ће све што смо грађанима обећали на почетку нашег мандата бити и реализовано, и да ћемо и убудуће чинити све да њихов живот буде што је могуће бољи и квалитетнији. Дакле, дела, а не речи и празна обећања, карактеришу рад градске власти у Суботици. Хватамо се у коштац с проблемима, а не бежимо од њих. Када је реч о унапређењу саобраћајне инфраструктуре, по стратешким планским документима, неопходно је изградити још 163,5 км водоводне мреже. Неопходно је, такође, изградити још 424,30 км канализационе мреже, чиме би ниво изграђености водоводне био у потпуности покривен канализационом мрежом. Посебно место у програму који ћемо спроводити заузима Палић, као туристичка дестинација у коју ће се у наредном периоду улагати, али не само за туристе него и за све наше суграђане, казао је наш саговорник.

Влада Србије и Влада Немачке заједнички раде на заштити биодиверзитета језера Палић и Лудаш, чије је подручје под заштитом Рамсарске конвенције, а који Немачка развојна банка (KfW), финансијска институција немачке владе, финансира бесповратним износом од 6,5 милиона евра.

Уговор о финансирању немачке KfW банке с Министарством грађевине, саобраћаја и инфраструктуре, Градом Суботицом, ЈП „Палић–Лудаш” и ЈКП „Водовод и канализација” је потписан 17. новембра.

Градоначелник Суботице је објаснио да су у протеклој години испунили све услове за имплементацију Пројекта заштите биодивирзитета језера Палић и Лудаш.

У фокусу градске власти је решавање нагомиланих проблема у области спортске инфраструктуре, која је након завршетка постављања рефлектора на Градски стадион и куповине новог балона за отворени базен у Дудовој шуми, обезбедила новац за реконструкцију Хале спортова, односно уградњу климе, а радови се приводе крају.

Изградња нових спортских терена на Палићу и санација постојећих је још један од пројеката који су дуго чекали да буду реализовани. Након што смо спортске терене вратили у власништво Града, кренули смо и да их уређујемо. Радимо нове терене за рукомет, кошарку и два одбојкашка, поправићемо дотрајалу расвету да би се спортски терени могли користити и у вечерњим часовима.

Жеља нам је да до наредног првомајског уранка завршимо све радове и спортске терене предамо на употребу спортистима и рекреативцима – рекао је градоначелник Суботице.

Осим тога, у току је реконструкција спортских терена у оквиру Спортско-рекреативног центра „Јанко Пејановић” на Палићу.

По речима градоначелника Лабана, за реконструкцију спортских објеката само у овој години издвојено је више од милион евра.

Од већих пројеката у наредној години издвајају се изградња атлетске стазе на Градском стадиону, која ће бити урађена на пролеће, док је за други део године најављено и покривање клизалишта.

Биће настављена и реконструкција Хале спортова и Градског стадиона, али и других терена по суботичким месним заједницама.

После обнове фасаде, у току је реконструкција унутрашњости суботичке Синагоге, а по најавама, до краја године велелепно сецесијско здање засијаће старим сјајем.

Удруженим средствима из градског, покрајинског и републичког buyеta у протекле четири године завршена је спољашњност, а за обнову унутрашњости Влада Мађарске обезбедила је 2,1 милиона евра.

Сандра Иршевић