Gradonačelnik Subotice: Sve što smo obećali, biće ispunjeno

Na području Slobodne zone „Subotica” u Subotici, gde je zaposleno oko 6.000 radnika, posluju poznate kompanije iz oblasti proizvodne delatnosti: „Simens”, „Kontinental–Kontitek”, „Norma grupa”, „Svarovski” i „Ametek”, a u Privrednoj zoni „Mali Bajmok” kompanija Gordon–Kalcedonija”. Završena je i izgadnja novog Carinskog terminala za potrebe kompanija koje posluju u režimu Slobodne zone.

Početkom juna otvoren je „Ametek” biznis-kampus u Privrednoj zoni „Mali Bajmok”. Za nas je ta investicija važna odluka jer će kroz poreze i takse omogućiti da naš buyet bude puniji, a to će doprineti i velikim javnim investicijama koje se realizuju u Subotici, kao što su Narodno pozorište, rekonstrukcija i izgradnja novih objekata na Paliću i završetak Ipsilon kraka Koridora 10. Polovinom 2017. godine, italijanska kompanija „Ondaplast” kupila je bivši objekat kompanije „Metro keš & keri”, i od avgusta ove godine on je u okviru područja Slobodne zone „Subotica”. Investitor planira da nakon adaptacije objekta otvori pogon za proizvodnju plastičnih listova i ploča koji nalaze primenu u izradi različitih vrsta ambalaže, reklamnih materijala i materijala koji se koriste u građevinarstvu, i da uposli oko 100 radnika u početnim fazama proizvodnje. U Privrednoj zoni „Mali Bajmok”, početkom septembra ove godine položen je kamen-temeljac za izgradnju pogona italijanske „Kaminade”, prve međunarodna fabrike krovne grupe „Tim plastik” koja se gradi van Italije. Ta, prva faza izgradnje pogona visoke tehnologije za termoplastičnu izradu kalupa putem ubrizgavanja, podrazumeva izgradnju hale od 3.000 kvadratnih metara. Investicija će u narednih pet godina dostići vrednost od pet miliona evra, a planirano je zapošljavanje oko 120 ljudi. Za potrebe Privredne zone „Mali Bajmok” tokom protekle godine izgrađen je i dvosmerni saobraćajni priključak na državni put Subotica–Sombor, u koji su Ministarstvo privrede i Grad Subotica zajednički uložili oko 23 miliona dinara, istakao je Laban.

Skladan život u višenacionalnoj sredini postao je naš značajan „brend”, prepoznatljiv i u svetu. Zahvaljujući Aleksandru Vučiću, odnosi s našim prvim susedom najbolji su u polsednjih sto godina. Ta međunacionalna stabilnost je preduslov da Subotica brže krene u razvoj.

Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima izdvojila je blizu 48 miliona dinara za rekonstrukciju zgrade Osnovne škole „Sonja Marinković” u Subotici, a u toku je i rekonstrukcija Hemijsko-tehnološke škole, dodao je Bogdan Laban.

Kako je dalje kazao, životni, svakodnevni problemi građana i bolji uslovi u kojima naša deca žive uvek su nam bili prioritet. Ponosni smo, zato, i na činjenicu da su potpisani ugovori za finansiranje rekonstrukcije Osnovne škole „Sonja Marinković”, kao i za kompletnu adaptaciju i restauraciju objekta Hemijsko-tehnološke škole u Subotici, uključujući i fiskulturnu salu, u iznosu od oko 157 miliona dinara.

U proteklu godinu i po subotička lokalna samouprava realizovala je i niz drugih projekata.

Izvesno je da će sve što smo građanima obećali na početku našeg mandata biti i realizovano, i da ćemo i ubuduće činiti sve da njihov život bude što je moguće bolji i kvalitetniji. Dakle, dela, a ne reči i prazna obećanja, karakterišu rad gradske vlasti u Subotici. Hvatamo se u koštac s problemima, a ne bežimo od njih. Kada je reč o unapređenju saobraćajne infrastrukture, po strateškim planskim dokumentima, neophodno je izgraditi još 163,5 km vodovodne mreže. Neophodno je, takođe, izgraditi još 424,30 km kanalizacione mreže, čime bi nivo izgrađenosti vodovodne bio u potpunosti pokriven kanalizacionom mrežom. Posebno mesto u programu koji ćemo sprovoditi zauzima Palić, kao turistička destinacija u koju će se u narednom periodu ulagati, ali ne samo za turiste nego i za sve naše sugrađane, kazao je naš sagovornik.

Vlada Srbije i Vlada Nemačke zajednički rade na zaštiti biodiverziteta jezera Palić i Ludaš, čije je područje pod zaštitom Ramsarske konvencije, a koji Nemačka razvojna banka (KfW), finansijska institucija nemačke vlade, finansira bespovratnim iznosom od 6,5 miliona evra.

Ugovor o finansiranju nemačke KfW banke s Ministarstvom građevine, saobraćaja i infrastrukture, Gradom Suboticom, JP „Palić–Ludaš” i JKP „Vodovod i kanalizacija” je potpisan 17. novembra.

Gradonačelnik Subotice je objasnio da su u protekloj godini ispunili sve uslove za implementaciju Projekta zaštite biodivirziteta jezera Palić i Ludaš.

U fokusu gradske vlasti je rešavanje nagomilanih problema u oblasti sportske infrastrukture, koja je nakon završetka postavljanja reflektora na Gradski stadion i kupovine novog balona za otvoreni bazen u Dudovoj šumi, obezbedila novac za rekonstrukciju Hale sportova, odnosno ugradnju klime, a radovi se privode kraju.

Izgradnja novih sportskih terena na Paliću i sanacija postojećih je još jedan od projekata koji su dugo čekali da budu realizovani. Nakon što smo sportske terene vratili u vlasništvo Grada, krenuli smo i da ih uređujemo. Radimo nove terene za rukomet, košarku i dva odbojkaška, popravićemo dotrajalu rasvetu da bi se sportski tereni mogli koristiti i u večernjim časovima.

Želja nam je da do narednog prvomajskog uranka završimo sve radove i sportske terene predamo na upotrebu sportistima i rekreativcima – rekao je gradonačelnik Subotice.

Osim toga, u toku je rekonstrukcija sportskih terena u okviru Sportsko-rekreativnog centra „Janko Pejanović” na Paliću.

Po rečima gradonačelnika Labana, za rekonstrukciju sportskih objekata samo u ovoj godini izdvojeno je više od milion evra.

Od većih projekata u narednoj godini izdvajaju se izgradnja atletske staze na Gradskom stadionu, koja će biti urađena na proleće, dok je za drugi deo godine najavljeno i pokrivanje klizališta.

Biće nastavljena i rekonstrukcija Hale sportova i Gradskog stadiona, ali i drugih terena po subotičkim mesnim zajednicama.

Posle obnove fasade, u toku je rekonstrukcija unutrašnjosti subotičke Sinagoge, a po najavama, do kraja godine velelepno secesijsko zdanje zasijaće starim sjajem.

Udruženim sredstvima iz gradskog, pokrajinskog i republičkog buyeta u protekle četiri godine završena je spoljašnjnost, a za obnovu unutrašnjosti Vlada Mađarske obezbedila je 2,1 miliona evra.

Sandra Iršević