Џибони: Сваки концерт свирам као да ми је последњи
НОВИ САД: Сплитски кантаутор Златан Стипишић Џибони наступиће 8. марта у великој дворани Спенса, што ће бити његов други концерт у Новом Саду након оног 2011. године којег се сећа као “чаролије”, па се добар део тог сусрета са новосадском публиком нашао на лајв албуму из 2013.
Овог пута биће права збрка. Супер ће бити. Биће и неких нових песама, али и старих које су људи заволели. Никад не најављујем ко ће још бити на позорници да не испадне да су они продавали карте. Желим да добри музичари увеличају приредбу, а не продају улазница, каже Џибони, додајући да се много потрудио око сценографије. Истиче да сваки концерт свира као да му је последњи.
Немам осећај рутине, да дођем на концерт и да имам утисак да морам да се штедим за нешто што је сутра, већ дајем 100 посто. То схватам као спорт, као ваш дерби, на пример. Зато и не свирам често. Од свих људи који су сличног статуса у региону, ја можда најмање наступам, али то је мој избор да бих се максимално посветио концерту, објаснио је Џибони, који је прошле године одржао три распродата концерта у Сава Центру.
Ја одавно то не радим да бих лечио свој болесни его или се економски спасавао, него зато што то стварно волим. Зато не желим да ми успомена на неки град или датум буде некаква флека у свему што је раније лепо испало, додао је он.
Каже да оно што пева то и мисли и не узима “здраво за готово” то што постоји велики број људи који то разумеју и који се у томе налазе.
Од свих ситуација у којима можеш срести себи сличне људе, можда је ова најидеалнија. Срећеш људе у животу и када се у једном тренутку одлучиш да се отвориш емотивно према некоме, схватиш да сте различити. А када се песмом отвориш и то некоме значи, ми смо онда већ премостили тај проблем који би трајао годинама да не постоји музика. Ако постоји неко коме сам ја сличан и ко је мени сличан, онда је то моја публика, истакао је хрватски музичар.
Иако је, како каже, цинизам пуно комфорнији а осећања се често доживљавају као патетика, он их никада не би омаложавао и само поручује онима који то не разумеју да не долазе на његов концерт и не ремете енергију коју има са људима који не беже од осећања. Не воли жанрове и калупе.
Музика је за мене сличнија филму и театру него сликарству и ако се човек одлучи да буде само у једном жанру, рецимо као глумац у вестерн филмовима, то је ок, али то значи и да не одрасташ. Мислим да је добро да се, рецимо, човек драме окуша и у вестерну и комедији и да мало ризикује. Има људи који иду па погреше, али боље погрешити него бити цео живот на истој стартној позицији, наглашава аутор хитова “Либар”, “Миракул”, “Чиним праву ствар”, “Опрости”.