Džiboni: Svaki koncert sviram kao da mi je poslednji

Ovog puta biće prava zbrka. Super će biti. Biće i nekih novih pesama, ali i starih koje su ljudi zavoleli. Nikad ne najavljujem ko će još biti na pozornici da ne ispadne da su oni prodavali karte. Želim da dobri muzičari uveličaju priredbu, a ne prodaju ulaznica, kaže Džiboni, dodajući da se mnogo potrudio oko scenografije. Ističe da svaki koncert svira kao da mu je poslednji. 

Nemam osećaj rutine, da dođem na koncert i da imam utisak da moram da se štedim za nešto što je sutra, već dajem 100 posto. To shvatam kao sport, kao vaš derbi, na primer. Zato i ne sviram često. Od svih ljudi koji su sličnog statusa u regionu, ja možda najmanje nastupam, ali to je moj izbor da bih se maksimalno posvetio koncertu, objasnio je Džiboni, koji je prošle godine održao tri rasprodata koncerta u Sava Centru. 

Ja odavno to ne radim da bih lečio svoj bolesni ego ili se ekonomski spasavao, nego zato što to stvarno volim. Zato ne želim da mi uspomena na neki grad ili datum bude nekakva fleka u svemu što je ranije lepo ispalo, dodao je on.

Kaže da ono što peva to i misli i ne uzima “zdravo za gotovo” to što postoji veliki broj ljudi koji to razumeju i koji se u tome nalaze. 

Od svih situacija u kojima možeš sresti sebi slične ljude, možda je ova najidealnija. Srećeš ljude u životu i kada se u jednom trenutku odlučiš da se otvoriš emotivno prema nekome, shvatiš da ste različiti. A kada se pesmom otvoriš i to nekome znači, mi smo onda već premostili taj problem koji bi trajao godinama da ne postoji muzika. Ako postoji neko kome sam ja sličan i ko je meni sličan, onda je to moja publika, istakao je hrvatski muzičar.

Iako je, kako kaže, cinizam puno komforniji a osećanja se često doživljavaju kao patetika, on ih nikada ne bi omaložavao i samo poručuje onima koji to ne razumeju da ne dolaze na njegov koncert i ne remete energiju koju ima sa ljudima koji ne beže od osećanja. Ne voli žanrove i kalupe.

Muzika je za mene sličnija filmu i teatru nego slikarstvu i ako se čovek odluči da bude samo u jednom žanru, recimo kao glumac u vestern filmovima, to je ok, ali to znači i da ne odrastaš. Mislim da je dobro da se, recimo, čovek drame okuša i u vesternu i komediji i da malo rizikuje. Ima ljudi koji idu pa pogreše, ali bolje pogrešiti nego biti ceo život na istoj startnoj poziciji, naglašava autor hitova “Libar”, “Mirakul”, “Činim pravu stvar”, “Oprosti”.