Тема „ДНЕВНИКА”: Тешке последице нестручне употребе пиротехнике
Тринаестогодишњи дечак М. С. тешко је повређен у Лозници, када му је приликом игре експлодирала петарда у руци. Дечак је прексиноћ примљен у болницу с повредама руке и шаке, као и опекотинама на десној руци. Иако су лекари покушали све да му сачувају руку, несрећни дечак је остао без два прста на десној шаци, преносе медији.
Последице наизглед безазленог играња петардама и пиротехником могу бити несагледиве. Њихово неопрезно коришћење може заувек променити нечији живот.
Министарство унутрашњих послова је предложило измене и допуне Закона о јавном реду и миру које подразумевају знатно строже казне. Тако ће убудуће казна за употребу пиротехничких средстава, уместо досадашњих од 10.000 до 50.000 динара, бити од 50.000 до 100.000.
Када је реч о малолетницима, за њих ће одговорност сносити родитељи, односно старатељи или усвојитељи, који ће плаћати казну или ће обављати друштвено користан радод 40 до 120 сати. Дакле, новогодишња пиротехничка еуфорија могла би многе папрено коштати да би коначно изостале тешке повреде малишана услед коришћења петарди, топовских удара, ватромета или других опасних направа.
Подсећамо, Министарство унутрашњих послова у основним школама спроводи пројекат „Петарде нису играчке”, у оквиру којег ученике едукује и упознаје са свим последицама коришћења пиротехничких средстава. Употреба петарди је најчешћа пред новогодишње и божићне празнике, а непрописним руковањем проузрокује се највећи број повреда током празничних дана. Углавном страдају шаке, очи, лице, а неретко долази и до оштећења слуха. Лечење лакших повреда траје месецима, оних озбиљнијих и годинама, док би се о траумама тек могло говорити.
Статистички гледано, најчешће се повређују деца између пет и седам година, а адолесценти од четрнаест до осамнаест година постају инвалиди, због повреда задобијених услед коришћења пиротехничких средстава.
Од неких тежих случајева које памте лекари Дечје болнице у Тиршовој у Београду је случај тринаестогодишњег дечака који је због преране експлозије више петарди изгубио четири прста десне шаке, што је озбиљан трајни инвалидитет.
Деветогодишњем дечаку из Бора је петарда пре две године експлодирала у руци и нанела му тешке повреде. Како је тада испричала дечакова мајка, петарду је нашао на улици, а упаљач му је дао неко од деце с којом се играо испред зграде.
Најмлађи пацијент је беба од девет месеци, која је због непажње старијег брата задобила лакше опекотине од експлозије петарде у својој близини.
Нарчито је опасно када се петарде стављају у стаклене флаше или тегле, које се при детонацији распрше на све стране и могу изазвати озбиљне повреде.
Током новогодишњих празника, када се највише користе пиротехничка средства, нажалост, страдају и кућни љубимци. Сваке године од срчаног удара страда 5.000 кућних љубимаца. Осим што тај вид забаве може довести до озбиљних повреда, може и да узнемири, како људе, тако и животиње, и доведе до срчаног удара.
Грађани који купују пиротехничка средства требало би то да раде искључиво у овлашћеним продавницама јер то гарантује већу безбедност. Продавац је дужан да упозна купца с начином примене одређеног пиротехничког средства који је написан на декларацији, али и с роком трајања, што додатно повећава безбедност.
Малолетници, односно лица старости до 18 година, не могу куповати пиротехничка средства и продавац је дужан да обави неопходну контролу и упозна такву особу с тим да не може да купи пиротехничко средство.
Највећи проблем прави куповина приотехнике на пијацама и уличним тезгама. Како нам појашљавају продавци пиротехничких средстава, проблем је у томе што је то углавном пиротехника с истеклим роком трајања, која је чувана у неодговарајућим условима. Петарде након паљења фитиља у року од три до пет секунди експлодирају, а уколико нису чуване на одговарајући начин, уколико им је истекао рок трајања, могу експлодирати буквално после једне секунде. То је и највећи проблем куповине пиротехнике на неодговарајућим местима.
Најбоља превентива је некоришћење пиротехнике и других експлозивних и убојитих средстава јер празници се могу прославити и на другачији, лепши и пријатнији начин.
Д. Николић