У музеј „Брвнара” и особе с инвалидитетом
ТЕМЕРИН: Етно-парк „Брвнара” у Бачком Јарку добио је посебан веб-сајт, у оквиру којег је постављена видео-анимација – електронска капија реалног музеја, која омогућава панорамски приказ сталне поставке Етно-парка, али и презентовање појединих репрезентативних експоната са сталне поставке 3Д мапирањем.
Да би и особе с пособним потребама могле посетити Етно-парк, урађене су четири мобилне метално-дрвене прилазне платформе, односно чврсте површине постављене под углом у односу на хоризонталну раван, на сваком појединачном објекту: брвнари, вајату, млечари и на улазу.
Та два пројкта финансирао је са 140.000 динара Покрајински секретаријат за културу, информисање и односе с верским заједницама на основу конкурса објављеног ради заштите и очувања непокретног, покретног и нематеријалног наслеђа у АПВ. Новац је добио Културни центар општине Темерин, који је конкурисао с пројектом „Формирање веб-странице виртуелног музеја и обезбеђивање приступа особама с посебним потребама у Етно-парк ’Брвнара’ у Бачком Јарку”.
Кустоскиња Етно-парка „Брвнара” Милица Кулача каже да етнолошко-историјску збирку, састављену од предмета Срба из Крајине који су се 1946. године населили у колонизацији у Бачки Јарак, током године погледа више од 1.000 посетилаца, махом ђака на екскурзијама, али да поставку долазе да разгледају и пензионери и представници страних амбасада у Београду.
– Културни центар током године организује по две-три дечје радионице месечно, упознајући нараштаје садомаћом радиношћу – везом и ткањем, традиционалним становањем у сеоским срединама… а оне мало старије и о Народноослободилачком рату 1941–1945, колонизаицији и књижевницима из Босанске Крајине Бранком Ћопићем и Петром Кочићем, чије бисте красе музејски простор – каже Милица Кулача, наводећи да током године Културни центар приреди и пет-шест манифестација.
Она додаје да се о поставци у Етно-парку „Брвнара”, отвореном, иначе, 1976. године, стара Музеј Војводине. Наводи да ће и догодине, уколико буде конкурса из области заштите и очувања непокретног, покретног и нематеријалног наслеђа Културни центар сигурно конкурисати.
– Управо пишем рад о змијањском везу, односно манифестацији која би се организовала с Музејом Републике Српске, а акценат био на змијањском везу, који је 2014. увршћен у УНЕСКО-ву листу нематеријалне баштине човечанства – казала је Милица Кулача.
З. Делић
(Текст је део пројекта који је суфинансиран од стране Општине Темерин. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Општине.)
