окоТВоко: Тајна шифра за комшијско гласање
Грађани Србије ће након девет година од последње "Беовизије" поново имати прилику да, заједно са стручним жиријем, бирају ког извођача ће послати на највеће музичко такмичење "Евровизију".
На конкурс се пријавило 75 учесника, а селекциона комисија коју су чинили музички уредници РТС-а преслушала је све пристигле нумере. Сви радови су потписани шифром, тако да су имена аутора непозната, кажу у Јавном сервису Србије, а на питање ко су аутори музике и текстова одговориће нам након прављења ужег избора.
Тако смо направили пун круг у шетњи кроз широка правила Евросонга, по којим избор за националног представника за завршни европски шоу може да се мења према укусима публике, квалитету аутора, али и дубини џепа организатора. Богатије и успешније телевизије организују права такмичења, с полуфиналним и финалним гала вечерима, публика гласа уживо и СМС порукама, све је напето као на додели Оскара, док зависници од клађења проучавају Википедијине странице посвећене поп музици. Оне мање срећне земље бирају једног композитора који прави три песме, од којих се бира најбоља, или просто сами пошаљу једног певача и композицију, без икаквих гласања и трошења новца. Или одустану, као Македонци, зато што Европској радиодифузној установи дугују паре.
Добро, сад смо схватили, РТС је на зеленој грани и решио је да се, после два неуспела покушаја да уђе у финале, одреши кесу и покуша да понови успех Марије Шерифовић која је, сад већ давне 2007. године победила на највећем поп фестивалу у Европи. Шта у Европи, у свету, па зар Аустралија коначно не учествује на Евросонгу?
На питање откуд нам сад ођедном паре за комплет такмичење, уредница Забавног програма Оливера Ковачевић одговара да ће цео цех платити РТС из сопственог буџета. Надамо се само да нас неће тим поводом непријатно изненадити неко повећање претплате.
Према условима конкурса, композиција не сме да траје дуже од три минута, мора да буде изведена на језицима који су у службеној употреби у Републици Србији, а извођачи не смеју да буду млађи од 16 година, пошто постоји и Дечја песма Евровизије. Што се оних одраслих тиче, можемо очекивати свашта. Некад гласачи падну на изглед, некад на тужну причу, понекад на рашчупану косу, политички проблем или босе ноге, а некад на Кончиту и Дану Интернационал, ако је се неко сећа. Или Џонија Логана, он је онако, више у женској памети него његове намазане наследнице.
Елем, после фебруарског Беосонга, на коме смеју да учествују и небеограђани, у мају идемо у Лисабон, где ћемо се такмичити с представницима Албаније, Аустралије, Аустрије, Азербејџана, Белгије, Белорусије, Бугарске, Црне Горе, Чешке, Данске, Естоније, Финске, Француске, Грчке, Грузије, Холандије, Хрватске, Ирске, Исланда, Италије, Израела, Јерменије, Кипра, Летоније, Литваније, Мађарске, Малте, Молдавије, Немачке, Норвешке, Пољске, Португалије, Румуније, Русије, Сан Марина, Словеније, Шпаније, Швајцарске, Шведске, Уједињеног Краљевства и Украјине.
Е, да. Ове године моћи ћемо да гласамо за своју песму. То отвара врата спекулацијама, нарочито оним са диригованим гласовима. Како ће Евросонговци успети да спрече Балканце и бивши Источни блок у "комшијском гласању" показаће се већ осмог маја.
Ивана Вујанов