okoTVoko: Tajna šifra za komšijsko glasanje

Na konkurs se prijavilo 75 učesnika, a selekciona komisija koju su činili muzički urednici RTS-a preslušala je sve pristigle numere. Svi radovi su potpisani šifrom, tako da su imena autora nepoznata, kažu u Javnom servisu Srbije, a na pitanje ko su autori muzike i tekstova odgovoriće nam nakon pravljenja užeg izbora.

Tako smo napravili pun krug u šetnji kroz široka pravila Evrosonga, po kojim izbor za nacionalnog predstavnika za završni evropski šou može da se menja prema ukusima publike, kvalitetu autora, ali i dubini džepa organizatora. Bogatije i uspešnije televizije organizuju prava takmičenja, s polufinalnim i finalnim gala večerima, publika glasa uživo i SMS porukama, sve je napeto kao na dodeli Oskara, dok zavisnici od klađenja proučavaju Vikipedijine stranice posvećene pop muzici. One manje srećne zemlje biraju jednog kompozitora koji pravi tri pesme, od kojih se bira najbolja, ili prosto sami pošalju jednog pevača i kompoziciju, bez ikakvih glasanja i trošenja novca. Ili odustanu, kao Makedonci, zato što Evropskoj radiodifuznoj ustanovi duguju pare.

Dobro, sad smo shvatili, RTS je na zelenoj grani i rešio je da se, posle dva neuspela pokušaja da uđe u finale, odreši kesu i pokuša da ponovi uspeh Marije Šerifović koja je, sad već davne 2007. godine pobedila na najvećem pop festivalu u Evropi. Šta u Evropi, u svetu, pa zar Australija konačno ne učestvuje na Evrosongu?

Na pitanje otkud nam sad ođednom pare za komplet takmičenje, urednica Zabavnog programa Olivera Kovačević odgovara da će ceo ceh platiti RTS iz sopstvenog budžeta. Nadamo se samo da nas neće tim povodom neprijatno iznenaditi neko povećanje pretplate.

Prema uslovima konkursa, kompozicija ne sme da traje duže od tri minuta, mora da bude izvedena na jezicima koji su u službenoj upotrebi u Republici Srbiji, a izvođači ne smeju da budu mlađi od 16 godina, pošto postoji i Dečja pesma Evrovizije. Što se onih odraslih tiče, možemo očekivati svašta. Nekad glasači padnu na izgled, nekad na tužnu priču, ponekad na raščupanu kosu, politički problem ili bose noge, a nekad na Končitu i Danu Internacional, ako je se neko seća. Ili Džonija Logana, on je onako, više u ženskoj pameti nego njegove namazane naslednice.

Elem, posle februarskog Beosonga, na kome smeju da učestvuju i nebeograđani, u maju idemo u Lisabon, gde ćemo se takmičiti s predstavnicima Albanije, Australije, Austrije, Azerbejdžana, Belgije, Belorusije, Bugarske, Crne Gore, Češke, Danske, Estonije, Finske, Francuske, Grčke, Gruzije, Holandije, Hrvatske, Irske, Islanda, Italije, Izraela, Jermenije, Kipra, Letonije, Litvanije, Mađarske, Malte, Moldavije, Nemačke, Norveške, Poljske, Portugalije, Rumunije, Rusije, San Marina, Slovenije, Španije, Švajcarske, Švedske, Ujedinjenog Kraljevstva i Ukrajine.

E, da. Ove godine moći ćemo da glasamo za svoju pesmu. To otvara vrata spekulacijama, naročito onim sa dirigovanim glasovima. Kako će Evrosongovci uspeti da spreče Balkance i bivši Istočni blok u "komšijskom glasanju" pokazaće se već osmog maja.

Ivana Vujanov