Нове газде деле отказе по банкама

Такође, „е” и „м” бенкинг постају све популарнији код нас. Упркос лакоћи и доступности кредита онлајн, ни привреда ни становништво нису журили да се задуже. Најсвежији подаци Удружења банака и Кредитног бироа Србије говоре да је за првих једанаест месеци ове године укупна кредитна активност и код привреде и код становништва повећана 5,7 одсто и износи 2.300,45 милијарди динара. Пре седам-осам година толики је био месечни раст

О последицама поменутих догађања у банкарском сектору још ће се расправљати, али једна је већ сада видљива: ове године је, баш због рационализације, електронског банкарства и смањеног интересовања за кредите доста банкарских службеника остало без посла. У Савезу финансијских организација Србије – СФОС кажу да још броје оне који су остали без посла, али да се број запослених у банкарству смањује из године у годину. Пре три-четири године било их је између 35.000 и 36.000, а данас их је око 25.000-26.000.

О томе како то изгледа председник СФОС-а Милан Алемпијевић каже:

– У свакој банци у којој је дошло до промене власништва, део радника је остао без посла – наводи Алемпијевић. – Истина, наш закон о раду каже да у таквим случајевима у првој години пословања не може доћи до смањења броја запослених. Међутим, дозвољена је промена систематизације. Зато су нове газде нашле фину варијанту да то повежу. Службеници се пошаљу на плаћени одмор па се промени систематизаиција и после неколико месеци они немају где да се врате. Ту је социјални програм, који предвиђа да добију трећину бруто плате. Зарада шалтерских службеника је око 30.000 динара или мало више. Отпремнине које се исплаћују нису велике и нису за банке велики трошак.

Банкари већ неколико година нижим провизијама у платном промету инспиришу клијенте да са шалтера пређу на рачунар. То им прилично полази за руком, посебно код млађег дела популације. Међутим, за старије је то непремостива препрека, посебно ако им деца или унуци нису вични томе па нема помоћи. Истина, код нас се рачуни све више могу платити и у мењачницама и маркетима, али ту се услуге платног промета наплаћују по разноликим провизијама. У мањим местима клијенти и те како могу имати увећане провизије за рачуне.

У СФОС-у пажљиво прате шта се догађа у појединим банкама. Алфа, односно ЈУ банку, преузела је АИК банка. Тада је ту радило 850 људи, а нова систематизација предвиђа да их остане 150. Недавно је портфолио ЈУ банке, који садржи потраживања грађана, продат Сосијете женерал банци. Они су преузели део службеника који је то пратио, али не све. Када је Директна банка преузела Нову кредитну банку Марибор, без посла је остало 200 службеника. Директна је потом постала власник Финдоместик банке, а треба да оконча и куповну Пиреус банке. Ту ће тек следити рационализација пословања.

С нашег тржишта се ове године повукла и кипарска Марфин банка – преузела ју је Експо банка, чији је капитал руско-чешког порекла. У новим условима није било места за 50 запослених.

– Треба сачекати крај године, али мислим да ће ове 2017. бити најмање хиљаду радника у банкарству који су остали без радног места – каже Алемпијевић.

Д. Вујошевић