Nove gazde dele otkaze po bankama

Takođe, „e” i „m” benking postaju sve popularniji kod nas. Uprkos lakoći i dostupnosti kredita onlajn, ni privreda ni stanovništvo nisu žurili da se zaduže. Najsvežiji podaci Udruženja banaka i Kreditnog biroa Srbije govore da je za prvih jedanaest meseci ove godine ukupna kreditna aktivnost i kod privrede i kod stanovništva povećana 5,7 odsto i iznosi 2.300,45 milijardi dinara. Pre sedam-osam godina toliki je bio mesečni rast

O posledicama pomenutih događanja u bankarskom sektoru još će se raspravljati, ali jedna je već sada vidljiva: ove godine je, baš zbog racionalizacije, elektronskog bankarstva i smanjenog interesovanja za kredite dosta bankarskih službenika ostalo bez posla. U Savezu finansijskih organizacija Srbije – SFOS kažu da još broje one koji su ostali bez posla, ali da se broj zaposlenih u bankarstvu smanjuje iz godine u godinu. Pre tri-četiri godine bilo ih je između 35.000 i 36.000, a danas ih je oko 25.000-26.000.

O tome kako to izgleda predsednik SFOS-a Milan Alempijević kaže:

– U svakoj banci u kojoj je došlo do promene vlasništva, deo radnika je ostao bez posla – navodi Alempijević. – Istina, naš zakon o radu kaže da u takvim slučajevima u prvoj godini poslovanja ne može doći do smanjenja broja zaposlenih. Međutim, dozvoljena je promena sistematizacije. Zato su nove gazde našle finu varijantu da to povežu. Službenici se pošalju na plaćeni odmor pa se promeni sistematizaicija i posle nekoliko meseci oni nemaju gde da se vrate. Tu je socijalni program, koji predviđa da dobiju trećinu bruto plate. Zarada šalterskih službenika je oko 30.000 dinara ili malo više. Otpremnine koje se isplaćuju nisu velike i nisu za banke veliki trošak.

Bankari već nekoliko godina nižim provizijama u platnom prometu inspirišu klijente da sa šaltera pređu na računar. To im prilično polazi za rukom, posebno kod mlađeg dela populacije. Međutim, za starije je to nepremostiva prepreka, posebno ako im deca ili unuci nisu vični tome pa nema pomoći. Istina, kod nas se računi sve više mogu platiti i u menjačnicama i marketima, ali tu se usluge platnog prometa naplaćuju po raznolikim provizijama. U manjim mestima klijenti i te kako mogu imati uvećane provizije za račune.

U SFOS-u pažljivo prate šta se događa u pojedinim bankama. Alfa, odnosno JU banku, preuzela je AIK banka. Tada je tu radilo 850 ljudi, a nova sistematizacija predviđa da ih ostane 150. Nedavno je portfolio JU banke, koji sadrži potraživanja građana, prodat Sosijete ženeral banci. Oni su preuzeli deo službenika koji je to pratio, ali ne sve. Kada je Direktna banka preuzela Novu kreditnu banku Maribor, bez posla je ostalo 200 službenika. Direktna je potom postala vlasnik Findomestik banke, a treba da okonča i kupovnu Pireus banke. Tu će tek slediti racionalizacija poslovanja.

S našeg tržišta se ove godine povukla i kiparska Marfin banka – preuzela ju je Ekspo banka, čiji je kapital rusko-češkog porekla. U novim uslovima nije bilo mesta za 50 zaposlenih.

– Treba sačekati kraj godine, ali mislim da će ove 2017. biti najmanje hiljadu radnika u bankarstvu koji su ostali bez radnog mesta – kaže Alempijević.

D. Vujošević