Димљене кобасице и пршута најчешћи извори заразе

Током 2016. године, пријављена је 51 особа оболела од трихинелозе, а у 2017. регистровано је шест случајева болести с територије Сремског округа, кажу у Центру за контролу и превенцију болести Института за јавно здравље Војводине, подсећајући на то да у сезони свињокоља ваља обратити посебну пажњу на квалитет меса и месних прерађевина.

- Трихинелоза је данас у Војводини водећа болест која се преносе са животиња на људе. Ово обољење проузрокује нематода трихинела спиралис. Човек се заражава  конзумирањем термички необрађеног меса и месних прерађевина у којима се налазе живе ларве трихинеле. Трихинелом су најчешће заражене домаће и дивље свиње, пацови, пси, лисице, али и многе дивље животиње. Највећи епидемиолошки значај код нас има домаћа свиња, мада је у Војводини регистровано више епидемија проузрокованих месом дивље свиње. Свиња се зарази једући угинуле пацове у којима се налазе живе, учаурене ларве или, што је важније, хранећи се отпацима зараженог свињског меса из кланица –  кажу у Институту.

Како истичу епидемиолози, животиња заражена трихинелом не показује знаке болести. Због тога се зараженост животиње може утврдити једино ако се уради преглед на трихинелу спиралис.

Уколико се појаве симптоми и знаци болести, потребно је јавити се свом изабраном лекару који ће у случају сумње на трихинелозу пацијента упутити инфектологу. Специфичног лека за ово обољење нема. У терапији се користе антихелминтици (најчешће тиабендазол). У тежим облицима болести пацијент се хоспитализује а лечење се спроводи и кортикостероидима, антихистаминицима уз супортивну и симптоматску терапију. Тежи облици болести захтевају болничко лечење, кажу епидемиолози Института за јавно здравље Војводине.

- Епидемиолошки најризичније намирнице су димљено и термички необрађено месо. Продимљене кобасице представљау епидемиолошки врло ризичну намирницу. У Војводини, нарочито у сеоским домаћинствима, месо и прерађевине обезбеђују се из властитог узгоја и клања свиња, при чему се једна количина меса конзервира сушењем или се користи за прављење кобасица. Због тога се трихинелоза најчешће јавља у облику породичних епидемија у време свињокоља – поручују у Институту.

Лекари кажу да се први симптоми могу појавити већ после неколико дана од коришћења трихинелозног меса - период инкубације варира од 5 до 45 дана, али најчешће износи од 8-15 дана. Ови симптоми нису ни карактеристични нити обавезно присутни. Може се јавити губитак апетита, малаксалост, мука, гађење, болови у стомаку, повраћање или пролив. Затим болесник почиње да се жали на болове у мишићима, уз повишену телесну температуру (и до 40°Ц) која траје више дана, некада и више седмица. Често се болесник жали на болове у очним јабучицама, нарочито при њиховим покретима (тзв. “укочени поглед”), на болове при жвакању и гутању, дисању или покретима екстремитета. Јавља се и оток лица и очних капака, каткад праћен изразитим конјунктивитисом или конјунктивалним крварењима. Истовремено се јавља тврд и болан оток мускулатуре екстремитета који ограничава њихову активну покретљивост. У тежим облицима болести, на кожи се понекад вида осип праћен сврабом. Могу се јавити и главобоља, несаница, конвулзије. Најозбиљније манифестације ове фазе болести јесу знаци глобалне срчане слабости: брзо замарање, изразита малаксалост, осећај гушења, лупања срца, тешког дисања. Последица је развитак акутног трихинелозног миокардитиса.

- Сваке године се јављају породичне епидемије, углавном мањих размера. Иако број оболелих од трихинелозе у АП Војводини у последње две деценије има тренд пада, појава епидемија, подсећа на то да је ово обољење и даље присутно код нас и да на њега треба мислити. У 2016. години пријављене су четири епидемије трихинелозе у Војводини са 48 оболелих особа на територији четири округа. Од четири споменуте епидемије, две су биле породичне, настале конзумирањем инфестираних свињских кобасица и/или примљеног свињског меса из сопствене производње. У трећој епидемији трихинелозе извор заразе били су заражени сухомеснати производи пореклом из исте кланице, дистрибуирани из више приватних месарских радњи. Оболели од трихинелозе из Севернобанатског округа били су део велике епидемије пријављене на територији Златиборског округа у 2016, где су јели заражене продимљене кобасице и пршуту од заражене дивљачи. У 2017 години, пријављена је једна породична епидемија на територији Старе Пазове која је била део веће епидемије у Босни и Херцеговини и била је везана за конзумирање зараженог сушеног свињског меса.

Најсигурнија мера заштите је термичка обрада меса, кувањем или печењем, при чему је важно да се у свим деловима меса постигне температура од најмање 70°Ц током пола сата тако да се боја меса у свим деловима промени од ружичасте у  сиву. У месу дебљине од 25цм замрзавањем меса на –250°Ц трихинела ће бити разграђена за 10 дана. Саламурење, димљење и сушење меса нису сигурне мере за уништавање ларви трихинеле.

Епидемиолози претпостављају да је број људи оболелих од трихинелозе већи, јер болест примете само теже заражени, који доспеју код лекара.

- Уколико је мали број ларви трихинеле у зараженом месу, симптоми нису упадљиви и болест може проћи као блага болест слична грипу због којих се пацијент не мора нужно јавити лекару, па болест може остати нерегистрована – кажу стручњаци Центра за контролу и превенцију болести.  - Велике епидемије, везане за месарске радње или нелегалну производњу и продају месних прерађевина, данас су све ређа појава.

Љ. Петровић