Напредак јесењи првак Међуопштинске лиге Срем 

Познаваоци фудбалских збивања памте још прошлогодишњу сезону, када је Напредак тек у последњим колима изборио опстанак.

„После слабе прошлогодишње сезоне, која је оцењена најлошијом у последњој деценији, одиграли смо полусезону, која се може представити као једна од најуспешнијих од оснивања клуба. Поучени искуством, сад већ вишегодишњим играњем у међуопштинским лигама, моји сарадници у управи клуба су због формата такмичења (испада трећина клубова лиге) дошли до закључка да је опстанак могућ само под условом да се свака утакмица игра на победу“, каже Ненад Крнић, председник Напретка.

„Посебно смо поносни на то што су многи играчи из села. Оваква дугогодишња политика клуба омогућила је стабилност и сигурност на дуге стазе. У летњој паузи нисмо много мењали играчки кадар и успели смо да одржимо висок квалитет, који смо надградили провереним и наравно квалитетним играчима са стране.“

На основу свега наведеног, клуб успева да се такмичи са богатијим клубовима и да притом потроши знатно мање новца за такмичење. Свега овога не би било да управа није функционисала на највишем нивоу. На самом врху хијерархије налази се Ненад Крнић, који је преузео незахвалну улогу председника и организотора. А ради се о човеку који је готово 30 година непрестано у клубу. За најближе сараднике одабрао је младе и амбициозне људе: Николу Миљковића, Миланка Радеку и Славишу Лазића. Сваки члан управе има свој задатак. Миљковић је задужен за економску, правну и пословну организацију, Миланко Радека за спортска питања, а Славко Лазић за омладинску школу клуба.

„Летос смо разговарали, поставили смо себи скромне циљеве, али смо озбиљно пришли реконструкцији тима“, каже Никола Миљковић и надовезује се на причу председника Крнића.

„Као основ је послужио прошлогодишњи тим. Довели смо, у договору са струком, циљана појачања, која су на првенству показала да су екипи донела квалитет. Уз то, вратили смо неке наше бивше играче. Горућа позиција била је голман, а повратком Петра Крнића решили смо и то питање. Његова замена је била Славко Марјановић, први голман у прошлој сезони. Одбрамбена линија није претрпела велике промене. И даље су остали, и играли, проверени играчи: Милош Вујевић, капитен екипе Бобан Секулић, Горан Миљковић, Раде Деврња и појачање из Грабоваца Немања Стојић. Везни ред се највише променио. Поред староседелаца Милоша Божића, младог Јанка Топића, искусног и надалеко познатог Љубомира Тице, Синише Миљковића и повратника из Шатринаца Атиле Мадацког, везном реду летос су се прикључили, и касније у првенству играли изврсно, Никола Пазарски из румског Словена и Александар Катић и Милош Јовић, придошли из Љукова.“  

У нападу и у прошлом првенству одлично је играо Бојан Љубинковић. У овој полусезони био је још бољи и са 13 постигнутих голова први је стрелац тима. Још једна пробојна карика је недостајала у нападу. А на то место доведен је Станко Савић из Љукова. Он је унео неопходну чврстину и сигурноист екипе у нападу. Свој допринос у остварењу јесење титуле имали су и Неђа Божић, Крстивоје Дамњановић, Немања Вучетић, Марио Бузаш и Дада Вуковић.

„Екипа је припреме почела са тренером Жељком Козлином (стручњак из Инђије). Он је одлично обавио тај део посла и екипу увео у победнички ритам. После трећег кола освојено је девет бодова. Већ тада се видело да екипа има квалитет за нешто више и амбиције су расле“, наставља да прича Крнић.

Тада се управа одлучила за неочекивани потез промене тренера. Био је то помало неразумљив потез, али оправдан, јер је на место Козлине дошао Миша Буновић, познато тренерско име из Руме, тренер са вишегодишњим искуством вођења екипа за улазак у виши ранг. Опуштеност екипе у Бикић Долу и пораз од 3:0 није могао да спречи ни нови тренер. Већ у наредном колу Напредак је у Жарковцу победио Граничар из Обрежа (5:1), а затим је освојен бод у Доњим Петровцима. У том тренутку домаћин је био лидер. Након тога Напредак је ушао у серију победа, па су Жарковчани  освојили јесењу титулу, а ривали нису освојили ни бод.

Б. Рокнић