Држава за реституцију наменила седам пута мање од траженог

Та имовина процењена је на 13.685.522.511 евра, док је Закон о реституцији предвидео да држава за ову врсту обештећења одвоји две милијарде евра. Проста рачуница указује да је процењена вредност одузете имовине која се мора вратити, а не може натурално, скоро седам пута већа од суме новца који је намењен за обештећење власника или наследника одузете имовине. Међутим, кооефицијент по којем ће власници или наследници одузете имовине бити исплаћивани у обвезницама тек треба да се одреди и то тако да се уклопи у предвиђене две милијарде евра.

Коефицијент утврђује Влада Србије уредбом и то тако што ће утврђени износ за обештећење – дакле две милијарде евра – поделити са основицом обештећења који је утврдила Агенција. Тај утврђени коефицијент множиће се са износима из појединачних решења. Та појединачна решења доносиће Агенција за реституцију и у њима ће утврдити износ обештећења, рокове и аконтацију. Већ се зна да максимални износ који неко лице може добити по основу обештећења износи 500.000 евра.

Дакле, више од тога не може без обзира на то да ли је тржишна вредност  одузете имовине знатно већа од обештећења у обвезницама. Закон, такође, прописује да подносиоци захтева могу да наплате одмах аконтацију у новцу у износу од десет одсто од утврђеног износа обештећења, док остале обвезнице доспевају у року од 12 година и исплаћују се у годишњим ратама, почев од 15.децембра наредне године.

Директор Агенције за реституцију  Страхиња Секулић објашњава за “Дневник” да је враћено око 90 одсто имовине коју је било могуће вратити у натуралном облику, што значи да је преостало још 10 одсто онога што ће бити враћено.

„Реч је о заиста великом обиму враћене имовине, јер је до сада бившим власницима враћено укупно 5.952 објеката – 4.233 пословних простора, 828 станова, 891 зграда, око 297 хектара неизграђеног грађевинског земљишта, нешто више 5.061 хектара шумског земљишта и око 26.997 хектара пољоприведног земљишта. Оно што је преостало за решавање, а тиче се натуралног враћања су предмети у којима недостаје документација неопходна за одлучивање, а коју је тешко прибавити од надлежних државних органа збг несистематичног вођења евиденције имовине у државној својини, а у не малом броју случајева документација која се односи на одузету имовину је уништена, па се Агенција налази пред великим изазовом утврђивања чињеничног стања у таквим предметима, али смо их захваљујући преданом раду и посвећености и професионалности запослених у њој успешно превазилазили“, каже Секулић.

Наш саговорник истиче да се у утврђеној основици обештећења за одузету имовину од 13.685.522.511 евра налази и обештећење за пољопривредно земљиште које се не може вратити у натуралном облику.

„У основицу обештећења за одузету имовину за коју у складу са Законом о враћању одузете имовине и обештећења не постоје услови да иста буде враћена у натуралном облику, улази и пољопривредно земљиште које је “идентификовано” и на коме је заснована приватна својина, док у случајевима када је одузето пољопривредно земљиште било предмет комасације након одузимања, бивши власник односно његови законски наследници имају право на враћање земљишта које је добијено из комасационе масе за то земљиште. Треба истићи велики успех у раду Агенције за реституцију у поступцима где је предмет враћања пољопривредно земљиште, јер ће се вратити 80 одсто те врсте одузете имовине“, рекао је Секулић.

На питање где је “запело” са идејом да се пољопривредно земљиште наследницима из једне општине врати у другој, ако га у матичној нема довољно, Секулић одговара да о томе треба одлуку да донесе Влада додајући да се у пракси ради о врло малом броју случајевима у којима је то могуће.

„Овде се ради о случајевима у којима се бившим власницима односно њиховим законским наследницима враћа пољопривредно земљиште које је након одузимања било предмет комасације, а то се земљиште враћа у натуралном облику. У пракси , реч је о врло малом броју случајевима у којима ће враћање пољопривредног земљишта које је одузето у једној бити могуће вратити у другој општини, али тек када Влада Србије ове граничне случајеве буде регулисала посебном уредбом, чиме ће бити омогућено поступање и решавање предмета и на овакав начин“, оцењује Секулић.

У зависности од година бившег власника или законског наследника гласиће и рок обвезезница за обештећење. Наиме, лицима  која су на дан ступања на снагу Закона  о враћању одузете имовине и обештећењу односно 6.октобра 2011.године , била старија од 70 година обвезнице ће доспевати у року од пет година, а за оне који су на дан ступања законског акта били старији од 65 година , доспеваће у року од 10 година, док ће свима осталима тај рок бити 12 година. Обвезнице ће гласити на име особе, биће преносиве и исплаћиваће се у еврима.

Први човек Агенције за реституцију недавно је изјавио да Управа за пољопривредно земљиште својим жалбама на решења Агенције заправо опструише повраћај пољопривредног земљишта бившим власницима, додајући да је пољопривредно земљиште, после грађевинског, “следећи плен моћника”. Објашњавајући за “Дневник” шта та његова изјава конкретно значи, Секулић истиче да је јасно да је пољопривредно земљиште највреднији ресурс којим располаже Србија, па самим тим има оних који би да се постојеће стање не мења.

„Јасно је да је пољопривредно земљиште највреднији ресурс којим располаже Србија, а значајне његове површине користе лица по основу уговора о закупи који су закључени по привилегованим условима који се пре свега огледају у томе да је висина закупнине испод тржишне вредности тог земљишта. Исти даље дају пољопривредно земљиште у подзакуп и то по тржишној цени или су земљиште узурпирали и користе га без ваљаног перавног основа дајући га даље у закуп. То је више него јасан интерес тих лица да земљиште које они користе на овакав начин и који им доноси значајан профит не буде враћено бившим власницима . На њихове интересе се Агенција, као и у досадашњем раду, неће обазирати“, закључује Секулић.

Љубинка Малешевић