Окривљени за убиство Поњевића занемео пред судијом
НОВИ САД: У новосадском Вишем суду јуче је настављено суђење поводом мистериозне смрти Тихомира Поњевића (23) из Обровца, у почетку посматране од полиције као да се ради о саобраћајци коју је изазвала Н. Н. особа, чије расветљавање је настављено 15 године након кобног догађаја у Товаришеву.
Одбрана је тражила изузеће председника већа судије Видоја Митрића, али је председник суда то одбио па су у наставку доказног поступка саслушани десетак сведока, као и четири судска вештака.
Окривљени за убиство Марко Милованов (37) брани се ћутањем од почетка претреса. Он је на на слободи после укидања притвора, у којем је био од маја до септембра претпрошле године. Поступак је изазвао велику пажњу јавности, велика сала с око 150 места је била попуњена, а већином су публику чинили студенти права.
По наводима оптужнице, окривљени Марко Милованов је 2. марта 2002. године, пола сата након поноћи, у Улици маршала Тита у Товаришеву, испред тадашње дискотеке „Точак”, лишио живота Тихомора Поњевића. Њему се приписује да је након краћег вербалног и физичког сукоба с Поњевићем у локалу, у којем је наведено вече био ангажован као конобар, изашао за њим на улицу, и док су га још неке особе ударале, он га је ударио ауто-дизалицом у главу.
Сведок Симо К. јуче је пред судским већем којем председава судија Видоје Митрић, казао да је бар пола села шушкало да је убиство починио управо окривљени и да је полиција у том крају око Бачке Паланке била у спрези с неким починиоцима кривичних дела. Он је рекао да је те 2002. године био у војсци и чим је чуо да су убили Поњевића, кренуо је на одсуство у Обровац. Тада је, наводно, наишао на изласку из Бачке Паланке на Милана К, свог познаника из истог места, а овај му је први рекао, и то изричито, док су заједно стопирали за Обровац, да је жртву убио окривљени Милованов.
„Никад нисам поверовао у причу о саобраћајки. Јако ми је жао оца покојног Тихомира, који је у међувремену преминуо. Претерно је веровао полицији, бар у првој години након догађаја, али касније је ишао пред кућу Милованових, где је викао да окривљени изађе, а они су тада само угасили светло у соби до улице“, изјавио је овај сведок.
Када је председник судског већа тражио да Симо К. поброји од кога је све чуо да је окривљени убио Поњевића, он му је одговорио да не може набрајати пола села. Ипак, навео је неколико имена.
При суочењу Сима К. с Миланом К., овај други је негирао да му је казао да је окривљени убио Поњевића. Дошло је до размене непријаних прозивки, али обојица су остала при својим исказима, с тим што је на крају Милан К. ипак изустио да је чуо за приче да је оптужени Милованов починио поменуто убиство.
Вештак за судску медицину др Игор Веселиновић објаснио је да је повреда у десној слепоочној регији какву је имао повређени веома опасна и неминовно доводи до смртног исхода, те да пракично не постоји медицинска интервенција којом би било могуће спасти живот.
„Наступање смрти није било тренутно, могло је до ње доћи и за више десетина минута“, навео је судски вештак, и додао да на телу оштећеног нису постојале карактеристичне повреде које изричито указују на то да је било контакта пешака и моторног возила, док повреда на глави одговара повреди нанетој неким тупим, масивним, тешким металног предметом, какав би могла бити и ауто-дизалица (која се спомиње у оптужници).
Потом је сведок Драган М. навео да је кобне ноћи, док је пратио колима девојку кући, видео сада покојног Поњевића, како стопира на излазу из села ка Обровцу.
„Он је стајао у каналу дубоком око пола метра, а не уз пут, па сам помислио да је пијан“, навео је Драган М.
Тај сведок се тек на питање браниоца присетио ко је возио кола у којима је био с девојком том приликом, пре 15 година.
Сведок Винко Ђ. изјавио је да је пола године, сваки дан, од 9 до 15 сати био у просторијама полиције у Бачкој Паланци, где су му, наводно, потурали папир с написаном изјавом да потпише да повређени није био жив кад је стигао у Хитну помоћ у Бачкој Паланци, односно да на тај начин испадне да је он крив за смрт свог комшије Поњевића.
„Био сам на детектору истине, полиграфу, бар пет пута. Ја сам одвезао Поњевића у Хитну помоћ, затекли смо га на путу како лежи, још је померао руке, али није пуштао никакве звуке. Кад смо га увезли у Хитну помоћ, био је жив још два или три минута“, присећао се Винко Ђ.
Председник већа судија Видоје Митрић заказао је наставак главног претреса за 3. јануар наредне године, када ће бити салушани преостали сведоци.
М. Вујачић