Мистерија убиства Тихомира Поњевића траје 15 година

У току је доказни поступак, који ће бити настављен саслушањем преосталих сведока, којих је укупно двадесетак, пред већем којем председава судија Видоје Митрић.

По наводима оптужнице, окривљени Марко Милованов је 2. марта 2002. године, пола сата након поноћи, у Улици маршала Тита у Товаришеву, испред тадашње дискотеке „Точак”, лишио живота Тихомора Поњевића (23). Њему се приписује да је након краћег вербалног и физичког сукоба с Поњевићем у локалу, у којем је наведено вече био ангажован као конобар, изашао за њим на улицу, а када је видео да га неке особе ударају рукама и ногама, услед чега је пао на тло, пришао је и док је још трајало малтерирање, задао му ударац ауто-дизалицом док је лежао поред пута на боку, са згрченим рукама преко лица у одбрамбеном положају.

Тај ударац задат је у главу и ради се о тешким телесним повредама. Наиме, Поњевић је задобио прскотине лобање у десном слепоочном пределу и прелом лобање, између осталих бројних повреда, а, по оптужном акту, окривљни је том приликом био свестан да предузима радњу којом може усмртити оштећеног.

Поњевић је преминуо у просторијама Дома здравља у Бачкој Паланци, чиме је извршено кривично дело убиства. У поступку је предвиђено да се испита више од 25 сведока, али и бројни судски вештаци.

Ентузијазам младих оперативаца бачкопаланачке полиције, уз помоћ колега из Криминалистичке полиције Новог Сада, решио је случај тада стар 14 година, брутално убиство Тихомира Поњевића из села Обровац. Мада су у време злочина ти инспектори били основци, успели су да повежу сеоска шушкања о тешком злоделу и завери ћутања с тим неразјашњеним случајем! У вези с догађањима од 2. марта 2002. године потражили су, сада већ пензионисане колеге, и од њих добили податке, али и информацију да случај – није расветљен.

Дошли су код шефова у Нови Сад и испричали да има основа у сеоским казивањима, која су полушапатом препричавана годинама. Договорено је да се приведе десетак особа и да се са сваким разговара, објавили су медији након подношења кривичне пријаве.

Осумњичени је, износећи своју одбрану у новосадској Полицијској управи, у присуству браниоца, навео да је тада радио као конобар у локалу и да су његови другари Немања Р. и Маријан О. правили испраћај у војску. Како је изнео, било много младих људи, а он је видео да је сада покојни Тихомир Поњевић био „видно пијан и вулгран” те је отишао је до поменутих Немање и Маријана да би га упозорили на понашање. Потом је спазио да се они туку с младићем који је правио проблеме. 

Наводно, осам до десет људи је шутирало оштећеног. Он је, тобоже, пре самог догађаја узимао стаклену амбалажу, иако је газда захтевао од особља да се због великог броја гостију пиће служи у пластичним чашама.

Осумњичени је у првој изјави навео да је, кад му се учинило да ће овај устати и ударати га, из страха га ударио дизалицом. Наводно, том приликом рекао је својим другарима Немањи и Маријану да одвезу повређеног код лекара, они су по његовој првој изјави то одбили и образложили такав поступак страхом од полиције. Пошто је био упоран, унели су Поњевића у Немањин „рено 4” на задње седиште. Тихомир је био жив, али у полусвесном стању.

Њих двојица кренула су према Бачкој Паланци, успаничила се на изласку из Товаришева и оставила оштећеног наспрам последење куће, на месту које није било осветљено. Окривљени је признао дело, што је унето у полицијски записник, али је потом рекао да су га припадници МУП-а тукли па је стога тако изјавио о догађају. Потом је изменио исказ у делу одбране, иако је она првобитна дата исцрпно и с много детаља.

Иначе, већи број сведока описао је оштећеног као веома доброг и вредног младића, уз опаску да он јесте пио у „Точку”, али да није био јако пијан.

М. Вујачић