Сомборци обновили закуп одмаралишта у Крањској Гори

Градска имовина у Словенији која је одавно постала омладински хостел под именом „Ника“, поново је издата у закуп тамошњем предузећу „Мепласт ТНТ“, с тим да ће, на основу одлуке варошких власти, Сомборци привилегију да бораве у чувеном скијашком центру имати у трајању од чак 60 дана годишње, уместо досадашњих, на жалост некоришћених 20 дана.

Како су се похвалили у „Простору“, подигнута је и цена месечног закупа објекта који има 28 вишекреветних соба, са својевремено уговорених 2.450 на 3.640 евра месечно, са могућношћу продужења петогодишњег уговора о закупу. Из овог предузећа су нагласили да се на оглас о закупу одмаралишта које је остало у лепој успомени бројних генерација Сомбораца јавио само један понуђач, са којим је и закључен уговор. Овај пут, наглашавају у јавном предузећу које се стара о некретнинама у власништву града, уговорне клаузуле су знатно одређеније у погледу обавеза закупца, неопходних банкарских гаранција, инвестиција, као и услова евентуалног раскида или продужења уговора.

Тако ће боравак Сомбораца у Крањској гори бити омогућен током непрекидних 30 дана маја и исто толико током две последње седмице септембра и прве две седмице наредног месеца. Како су ови периоди идеални за рекреативне наставе и школе у природи, као и припреме спортиста, очекује се да ће и сомборски корисници данашњег хостела „Ника“ бити предшколци и школска омладина.

Недавно склопљеним уговором са старим-новим закупцем предвиђено је да се кроз инвестиционо улагање догради минимум пет купатила у постојећим собама, као и да се изгради потпорни зид уз реку, како би се спречило повремено плављење сутерена до којег долази услед изливања Саве Долинке и Пишнице, речица између којих се и налази овај објекат.

Закуп овог одмаралишта, једне од ретких некретнина у бившим југословенским републикама, сада самосталним државама, које је сачувано у портфолију овдашње локалне самоуправе, синдиката и привредних субјеката, будио је протеклих деценија подозрење јавности, па је уписивање права власништва града Сомбора у словеначки катастар непокретности сада већ далеке 2009. године дочекано са олакшањем. Ипак, сами Сомборци, тачније нове генерације из никада обелодањених разлога нису и добиле стварну прилику да бораве у „свом“ одмаралишту, пошто су ту привилегију само у једном наврату имали рукометаши овдашњег градског клуба, као и целокупна варошка политичка врхушка која је током вишедневне екскурзије (крцатим аутобусом и неколицином службених возила) 2011. године „проверавала услове боравка“.

Новим градским властима преостаје да старог-новог закупца „приведу познанију права“ и омогуће коришћење гарантованих термина на корист новим генерацијама Сомбораца, а оним нешто старијим житељима овог града преостаје само да се сећају и осталих одмаралишта која су својевремено могли да користе. Судбина сличних објеката, попут Виле „Идила“ на хрватском острву Раб, такође својевремено у власништву града, далеко је жалоснија, пошто је ово потпуно девастирано дечије одмаралиште Хрватска уписала као своје државно власништво, док су синдикална одмаралишта негдашњег гиганта Пољопривредног комбината Сомбор и осталих фирми у Водицама, Винодолском и Цриквеници, под никада разјашњеним околностима, одавно променила свог титулара у тамошњој „претворби“, односно процесу приватизације.

М. Миљеновић

(Текст је део пројекта који је суфинансиран од стране Града Сомбора. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Града.)