Somborci obnovili zakup odmarališta u Kranjskoj Gori

Gradska imovina u Sloveniji koja je odavno postala omladinski hostel pod imenom „Nika“, ponovo je izdata u zakup tamošnjem preduzeću „Meplast TNT“, s tim da će, na osnovu odluke varoških vlasti, Somborci privilegiju da borave u čuvenom skijaškom centru imati u trajanju od čak 60 dana godišnje, umesto dosadašnjih, na žalost nekorišćenih 20 dana.

Kako su se pohvalili u „Prostoru“, podignuta je i cena mesečnog zakupa objekta koji ima 28 višekrevetnih soba, sa svojevremeno ugovorenih 2.450 na 3.640 evra mesečno, sa mogućnošću produženja petogodišnjeg ugovora o zakupu. Iz ovog preduzeća su naglasili da se na oglas o zakupu odmarališta koje je ostalo u lepoj uspomeni brojnih generacija Somboraca javio samo jedan ponuđač, sa kojim je i zaključen ugovor. Ovaj put, naglašavaju u javnom preduzeću koje se stara o nekretninama u vlasništvu grada, ugovorne klauzule su znatno određenije u pogledu obaveza zakupca, neophodnih bankarskih garancija, investicija, kao i uslova eventualnog raskida ili produženja ugovora.

Tako će boravak Somboraca u Kranjskoj gori biti omogućen tokom neprekidnih 30 dana maja i isto toliko tokom dve poslednje sedmice septembra i prve dve sedmice narednog meseca. Kako su ovi periodi idealni za rekreativne nastave i škole u prirodi, kao i pripreme sportista, očekuje se da će i somborski korisnici današnjeg hostela „Nika“ biti predškolci i školska omladina.

Nedavno sklopljenim ugovorom sa starim-novim zakupcem predviđeno je da se kroz investiciono ulaganje dogradi minimum pet kupatila u postojećim sobama, kao i da se izgradi potporni zid uz reku, kako bi se sprečilo povremeno plavljenje suterena do kojeg dolazi usled izlivanja Save Dolinke i Pišnice, rečica između kojih se i nalazi ovaj objekat.

Zakup ovog odmarališta, jedne od retkih nekretnina u bivšim jugoslovenskim republikama, sada samostalnim državama, koje je sačuvano u portfoliju ovdašnje lokalne samouprave, sindikata i privrednih subjekata, budio je proteklih decenija podozrenje javnosti, pa je upisivanje prava vlasništva grada Sombora u slovenački katastar nepokretnosti sada već daleke 2009. godine dočekano sa olakšanjem. Ipak, sami Somborci, tačnije nove generacije iz nikada obelodanjenih razloga nisu i dobile stvarnu priliku da borave u „svom“ odmaralištu, pošto su tu privilegiju samo u jednom navratu imali rukometaši ovdašnjeg gradskog kluba, kao i celokupna varoška politička vrhuška koja je tokom višednevne ekskurzije (krcatim autobusom i nekolicinom službenih vozila) 2011. godine „proveravala uslove boravka“.

Novim gradskim vlastima preostaje da starog-novog zakupca „privedu poznaniju prava“ i omoguće korišćenje garantovanih termina na korist novim generacijama Somboraca, a onim nešto starijim žiteljima ovog grada preostaje samo da se sećaju i ostalih odmarališta koja su svojevremeno mogli da koriste. Sudbina sličnih objekata, poput Vile „Idila“ na hrvatskom ostrvu Rab, takođe svojevremeno u vlasništvu grada, daleko je žalosnija, pošto je ovo potpuno devastirano dečije odmaralište Hrvatska upisala kao svoje državno vlasništvo, dok su sindikalna odmarališta negdašnjeg giganta Poljoprivrednog kombinata Sombor i ostalih firmi u Vodicama, Vinodolskom i Crikvenici, pod nikada razjašnjenim okolnostima, odavno promenila svog titulara u tamošnjoj „pretvorbi“, odnosno procesu privatizacije.

M. Miljenović

(Tekst je deo projekta koji je sufinansiran od strane Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Grada.)