Бања Кањижа: Квалитет услуге доводи нове и враћа старе госте

Основана је 1913. године као бањско лечилиште, а данас је Специјална болница за рехабилитацију “Бања Кањижа” и окосница је туристичке понуде овог краја.

У стратегији развоја туризма у Потисју и ширем региону Кањижа је означена као дестинација за развој здравственог и манифестационог туризма, па у овом бањском центру истичу да  поднебље Панонске равнице, крај Тисе има своје чари, вредне и гостољубиве људе који могу гостима да приуште незаборавни угођај.

Извесно је да је предузимљиви  банкар, велепоседник и индустријалац Херман Гринфелд почетком прошлог века имао слуха за улагања у бизнис. 

Испред здања Старе бање названом “Абела” је препознатљиви симбол кањишког лечилишта скулптура лепе пастирице Циганке. Легенда каже да је  она са болесним ногама на пашњаку Јараш, чувајући своје стадо успут боса газила по поточићу и блату и десило се чудо, да је оздравила!

Бањи су здравствене услуге најбитнији део понуде, уз све остало што пружа гостима, истиче директорка Специјалне болнице за рехабилитацију “Бања Кањижа” др Слободанка Дрндарски.

Како је даље казала, многи инсистирају на другим садржајима као што су велнес програми и разни туристички садржаји, здравствене услуге су те које пуне бању и управо су сви смештајни капацитети попуњени.

Најједноставније речено квалитетна здравствена услуга је оно што привлачи госте у Бању Кањижа, каже др Дрндарски.

Како додаје, поред здравствених услуга у области медицинске рехабилитације стационарног и амбулантног типа, понуду употпуњују викенд програмима у оквиру којих гости користе купање, масаже, а близина Мађарске колико је у неку руку конкурентна толико је и добра.

Они који код нас бораве користе прилику да у Мађарској обиђу Сегедин и неки од тамошњих велнес центара, обилазе Палић, Суботицу и околне салаше. Наша циљна група су и спортисти, не само ради боравка на припремама, него и школовањем лекара специјалисте спортске медицине. Чекамо одобрење Министарства здравља за бављење и том делатношћу. Под истим кровом је спортска хала и гледалиштем са 600 места, тако да је спортски туризам битан не само за бању него и за општину Кањижа, сматра наша саговорница. 

Медицинска рехабилитаицја је на првом месту у понуди Бање Кањижа, јер поред природног лековитог фактора термоминералне воде и лековитог блата, спинални програм и процедура подводне екстензије кичменог стуба, имају дугу традицију и упориште у установи, а тим лекара и терапеута и пратећег медицинског особља на располагању је гостима 24 сата.

У многим војвођанским општинама планирају изградњу велнес и бањских центара, међутим, др Слободанка Дрндарски указује да у томе ипак треба бити обазрив. Она указује да треба само прећи у Мађарску, која располаже великим бројем тих садржаја, па погледати финансијску позадину јер је чињенице да баш и нису исплативи без субвенција државе и да сами по себи не доносе спрам уложеног у њихову изградњу.

Треба направити стратегију, видети где одређени бањски центри постоје и функционишу, на тим местима неопходно је проширити туристичку понуду и садржаје, а врло обазриво градити нове. Поред кадровских потреба треба имати у виду и велике трошкове функционисања оваквих институција које је тешко покрити сезонским пословањем, него треба да функционише преко целе године. Можда је најмањи проблем у старту обезебдити средства за инвестирање, много је теже после то одржати и начинити финансијски исплативим, сматра Дрндарски. 

Ове године је у реновирање базенског блока инвестирано 25 милиона динара, од чега је 10 милиона динара добијено на конкурсу добили од Министарства трговине, туризма и телекомуникација, а остатак је уложено из сопствених средстава.

Тиме смо базенски део прилагодили не само стандардним корисницима него и инвалидима и мајкама са децом, за које смо уредили посебне делове свлачионица и санитарне чворове, јер наши садржаји треба да  буду приступачни свима и мислим да је то инвестиција која је дугорочно исплатива, указује др Слободанка Дрндарски. 

Велнес и спа програм за превентивну негу лепоте и здравља уз стручни надзор развија и Бања Кањижа, али у бањском комплексу недостају отворени базени са садржајима које рецимо имају најближе бањски и велнес центри у Морахалому, Сегедину, Макоу и другим местима у суседној Мађарској.

Наш основни приход јесте из здравства, али када скупимо и осталу понуду из спорта, рекреације и конгресног туризма, то чини целину која нам је рецимо у првих 10 месеци ове године донела 60 одсто сопствених прихода, а остатак је из Републичког фонда за здравствено осигурање.

Од 300 постеља, са колико располаже Специјална болница за рехабилитацију “Бања Кањижа” 140 су у мрежи здравствених установа, а остале су у слободној понуди на све пробирљивијем туристичком тржишту.

Просечна попуњеност у овој години је око 70 посто, што и не даје реалну слику, јер се највише траже једнокреветне собе па се и оне са више лежаја користе као једнокреветне.

Поред гостију из наше земље, који су најбројнији у Бању Кањижа долазе из Хрватске, Босне и Херцеговине, Словеније, Црне Горе, Мађарске, Аустрије, Немачке, Аустралије… 

Категорија болничког дана је веома интересантна гостима из иностранства, јер се у иностраним бањама смештај и терапија углавном посебно наплаћују, а у Бањи Кањижа се добија комплетна услуга која је ценом приступачна и обухвата смештај, исхрану и терапије које индивидуално пропише лекар према потребама пацијената, напомиње Дрндарски.

За првих десет месеци у Бањи Кањижа је боравило скоро 5.000 гостију, који су остварили око 55.000 ноћења. Скоро трећина гостију је боравила о свом трошку, а нешто мање их је било са упутима.

Милорад Митровић