Венци у част 99. годишњице присаједињења Војводине Србији
НОВИ САД: Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, председниик Скупштине Града Новог Сада Здравко Јелушић и председник Извршног одбора Буњевачког националног савета Мирко Бајић поставили су венце на место где је пре 99 година Велика Народна Скупштина Војводине донела одлуку о присаједињењу Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији.
Поводом 25. новембра 1918. године, дана када је на Великој народној скупштини Срба, Буњеваца и других Словена Баната, Бачке и Барање у Новом Саду изгласано присаједињење Војводине тадашњој Краљевини Југославији, јуче су Новосађани на Тргу слободе испред данашње зграде “Војвођанске банке”, а некадашњег хотела “Грант”, положили венце на спомен плочу и тиме одали почаст својим прецима. Скупу су присуствовали представници локалне и покрајинске власти, чланови Извршног одбора буњевачког националног савета и Градског одбора Савеза удружење потомака ратника Србије, као и многобројни грађани.
- Са задовољством и нестрпљењем дочекујемо обележавање 25. новембра, дана који представља остварење вишевековног сна наших предака на овим просторима, и велика ми је част што предводим Град Нови Сад у овом процесу обележавања - рекао је градоначелник Милош Вучевић. - Следеће године ћемо обележити стогодишњицу и то неће бити само датум који ће се обележавати само у Војводини, јер ће централна прослава бити у Београду. Мислим да је важна и симболика што ће и председник Србије Александар Вучић бити покровитељ обележавања сто година од присаједињења. На тој Великој народној скупштини Јаша Томић је прочитао Декларацију о присаједињењу са кључним порукама које би данас ваљало применити, а то су равноправност, слобода, напредак.
Према речима градоначелника Вучевића, обележавање таквог датума није повратак у прошлост, већ одавање почасти и исказивање захвалности нашим прецима за све оно што су урадили како бисмо ми данас могли мирно и слободно да стојимо на Тргу слободе у центру Новог Сада, загледани у будућност и у оно шта треба да урадимо како би ово место било још боље за живот.
- Задовољство ми је што се све више и лепше обележава и овај значајни историјски догађај присаједињење драге Војводине својој матици Србији - рекао је пуковник у пензији Љубомир Марковић, председник Републичког одбора Савеза удружење потомака ратника Србије. - То је доказ да се ослободилачки, одбрамбени и праведни рат Србије завршио успехом, односно уједињењем својих народа. Наши славни преци, та генерација чија легенда живи у нама, за шест година је тукла и потукла четири царевине. Хоћу да кажем младима и овој нашој земљи да се не боје. Ми можемо неку битку да изгубимо, али рат не можемо. Јер, читав свет је на нашој страни. Радујемо се оваквим догађајима који јачају најјаче оружје у нашем народу, а које се зове морал.
Са жељом и надом да сачувају свој национални идентитет, језик и културу, Буњевци су 1918. године подржали идеју присаједињења Војводине Србији, а данас тај датум обележавају као свој национални празник.
- Буњевци су данас у Републици Србији призната национална мањина и ми јој се захваљујемо што је препознала тај национални понос и идентитет Буњеваца да буду оно што јесу - истакао је председник Извршног одбора Буњевачког националног савета Мирко Бајић. - Ми овај дан обележавамо заједно уз реченицу: “Браћа увек и увик заједно”.
Леа Радловачки
Вучевић: Европљанке могле само да маштају о праву гласа
Дан када је донета одлука о присаједињењу Војводине Краљевини Србији, односно 25. новембар 1918, остао је упамћен по још једној чињеници, а то је да су жене тада први пут добиле право гласа и одлучивале по питању присаједињења. На Великој народној скупштини учествовало је седам жена међу којима су Милица Томић, као и Марија Јовановић, Манда Сударевић, Мара Малагурски Ђорђевић, Ката Прчић, Анастазија Манојловић и Олга Станковић, све супруге, ћерке или сестре угледних мушкараца тог доба.
- То само показује да су капацитети демократије и демократичности на овим просторима били присутни и да исте морамо неговати, чувати и развијати - изјавио је градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, додајући да су у том тренутку Европљанке могле само да маштају о праву гласа у политичком животу.