Чекају се расплети „струјне“ и „путне“ афере

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, под руководством министарке Зоране Михајловић, поднело је почетком овог месеца пријаву, а у Тужилаштву за организовани криминал нашем листу је речено да су је примили 16. октобра. Како је Тужилаштво навело, „пријава је поднета против 14 лица због сумње да су извршила кривично дело злоупотребе службеног положаја из члана 359, став 1 КЗ-а, и злоупотребе положаја одговорног лица из члана 227, став 3 КЗ-а приликом реализације пројекта изградње саобраћајне инфраструктуре – ауто-пута Е-763 Београд–Пожега, Сектор II Београд–Љиг, Деоница ИВ Уб–Лајковац”.

По информацијама доступним у јавности, у пријави се наводи да су се услед уградње глине у основу пута по асфалту појавиле пукотине и улегнућа, а радови на санацији тек изграђене саобраћајнице процењују се на више од осам милиона евра, што ће такође платити држава из buyеta, односно грађани. 

Бивши министар Милутин Мркоњић каже за „Дневник” да Министарство нема везе с квалитетом радова, али да ће се, ако буде позван   из Тужилаштва, апсолутно одазвати.

– Мислим да је пријаву писало лице које ништа не зна и не разуме – каже он. – За квалитет радова пријава се пише извођачима, а не министру.

По Мркоњићевим речима, после тендера на којима су изабрани извођачи, реализација је почела средином 2010. године, и само део био је урађен до 2012,  кад је он престао да буде министар. Носиоци целе инвестиције били су „Коридори Србије”, а радови су трајали до 2014. године.

– У ланцу одговорности тачно се зна, по закону, које за шта одговоран. Министарство не гради, већ спроводи управни надзор, дакле, организује реализацију пројекта, обезбеди све услове, обезбеди новац, пројекте, експропријацију, обезбеди реализацију и то поверава извођачу. Осим тога, у реализацији пројеката Коридора учествује пет министарстава: саобраћаја, грађевине, тада у то време било је и Националног инвестиционог плана и финанасија. На свим тендерима су учествовали стручњаци свих пет министарстава. Нигде ту нема мене. Ако је спорно стратешко одлучивање, онда се пише пријава министру – напомиње Мркоњић. – Према томе, основно непознавање писца ове пријаве је то. Мислим да је та пријава против мене неозбиљна, ствар политикантства, можда нека процена писца пријаве да је то важно за неке поене, можда из жеље да покаже да је најбоља, а није.  

Осим исхода провера пријаве у вези с деоницом на Коридору 11, јавност већ четири године чека и обавештење о томе шта је утврђено у вези с наводима пријаве коју је 2013. министарка Зорана Михајловић, која је тада предводила Министарство енергетике, поднела против више особа у случају такозване струјне афере – власника компаније за трговину струјом ЕФТ Вука Хамовића, власника „Руднапа” Војина Лазаревића те бивших директора у ЕПС-у Љубомира Герића и Владимира Ђорђевића. 

По изјавама које је Зорана Михајловић својевремено давала, пријава у случају „струјне афере” обухватила је поједине пословне уговоре између ЈП „Електропривреда Србије” и компаније „Enеryi фајненсинг тим“ (ЕФТ) од 2001. до 2004. године.

Афера у вези с пословним уговорима ЕПС-а и компаније ЕФТ избила је још почетком прошле деценије, али је остала неразјашњена упркос томе што је 2004. у Скупштини Србије формиран анкетни одбор који се бавио утврђивањем чињеница о аранжманима ЕПС-а у вези с купопродајом електричне енергије.

Прву кривичну пријаву је поднела полиција у јулу 2007. године, али само против неколико бивших челника ЕПС-а, а она је 2013. инкорпорирана у нову пријаву, коју је тада поднело Министарство енергетике. У току 2014, „Дневнику” је одговорено из Вишег тужилаштва у Београду да су поднели полицији захтев за прикупљање потребних обавештења по кривичној пријави против Вука Хамовића, Војина Лазаревића и осталих и да су провере у току.

Од тада до јавности и није стизало много информација о резултатима истраге „струјне афере“. 

Ј. Јаковљевић