Čekaju se raspleti „strujne“ i „putne“ afere

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, pod rukovodstvom ministarke Zorane Mihajlović, podnelo je početkom ovog meseca prijavu, a u Tužilaštvu za organizovani kriminal našem listu je rečeno da su je primili 16. oktobra. Kako je Tužilaštvo navelo, „prijava je podneta protiv 14 lica zbog sumnje da su izvršila krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359, stav 1 KZ-a, i zloupotrebe položaja odgovornog lica iz člana 227, stav 3 KZ-a prilikom realizacije projekta izgradnje saobraćajne infrastrukture – auto-puta E-763 Beograd–Požega, Sektor II Beograd–Ljig, Deonica IV Ub–Lajkovac”.

Po informacijama dostupnim u javnosti, u prijavi se navodi da su se usled ugradnje gline u osnovu puta po asfaltu pojavile pukotine i ulegnuća, a radovi na sanaciji tek izgrađene saobraćajnice procenjuju se na više od osam miliona evra, što će takođe platiti država iz buyeta, odnosno građani. 

Bivši ministar Milutin Mrkonjić kaže za „Dnevnik” da Ministarstvo nema veze s kvalitetom radova, ali da će se, ako bude pozvan   iz Tužilaštva, apsolutno odazvati.

– Mislim da je prijavu pisalo lice koje ništa ne zna i ne razume – kaže on. – Za kvalitet radova prijava se piše izvođačima, a ne ministru.

Po Mrkonjićevim rečima, posle tendera na kojima su izabrani izvođači, realizacija je počela sredinom 2010. godine, i samo deo bio je urađen do 2012,  kad je on prestao da bude ministar. Nosioci cele investicije bili su „Koridori Srbije”, a radovi su trajali do 2014. godine.

– U lancu odgovornosti tačno se zna, po zakonu, koje za šta odgovoran. Ministarstvo ne gradi, već sprovodi upravni nadzor, dakle, organizuje realizaciju projekta, obezbedi sve uslove, obezbedi novac, projekte, eksproprijaciju, obezbedi realizaciju i to poverava izvođaču. Osim toga, u realizaciji projekata Koridora učestvuje pet ministarstava: saobraćaja, građevine, tada u to vreme bilo je i Nacionalnog investicionog plana i finanasija. Na svim tenderima su učestvovali stručnjaci svih pet ministarstava. Nigde tu nema mene. Ako je sporno strateško odlučivanje, onda se piše prijava ministru – napominje Mrkonjić. – Prema tome, osnovno nepoznavanje pisca ove prijave je to. Mislim da je ta prijava protiv mene neozbiljna, stvar politikantstva, možda neka procena pisca prijave da je to važno za neke poene, možda iz želje da pokaže da je najbolja, a nije.  

Osim ishoda provera prijave u vezi s deonicom na Koridoru 11, javnost već četiri godine čeka i obaveštenje o tome šta je utvrđeno u vezi s navodima prijave koju je 2013. ministarka Zorana Mihajlović, koja je tada predvodila Ministarstvo energetike, podnela protiv više osoba u slučaju takozvane strujne afere – vlasnika kompanije za trgovinu strujom EFT Vuka Hamovića, vlasnika „Rudnapa” Vojina Lazarevića te bivših direktora u EPS-u Ljubomira Gerića i Vladimira Đorđevića. 

Po izjavama koje je Zorana Mihajlović svojevremeno davala, prijava u slučaju „strujne afere” obuhvatila je pojedine poslovne ugovore između JP „Elektroprivreda Srbije” i kompanije „Eneryi fajnensing tim“ (EFT) od 2001. do 2004. godine.

Afera u vezi s poslovnim ugovorima EPS-a i kompanije EFT izbila je još početkom prošle decenije, ali je ostala nerazjašnjena uprkos tome što je 2004. u Skupštini Srbije formiran anketni odbor koji se bavio utvrđivanjem činjenica o aranžmanima EPS-a u vezi s kupoprodajom električne energije.

Prvu krivičnu prijavu je podnela policija u julu 2007. godine, ali samo protiv nekoliko bivših čelnika EPS-a, a ona je 2013. inkorporirana u novu prijavu, koju je tada podnelo Ministarstvo energetike. U toku 2014, „Dnevniku” je odgovoreno iz Višeg tužilaštva u Beogradu da su podneli policiji zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja po krivičnoj prijavi protiv Vuka Hamovića, Vojina Lazarevića i ostalih i da su provere u toku.

Od tada do javnosti i nije stizalo mnogo informacija o rezultatima istrage „strujne afere“. 

J. Jakovljević