Следи расплет за  МСК, Петрохемију и Азотару

Уколико би српска економија наставила да расте по просечној стопи од три одсто, животни стандард развијених земаља ЕУ просечан Србин достигао би тек за 50 година. Ако бисмо удвостручили стопе привредног раста односно на шест одсто, онда би тај јаз у животном стандарду просечног Евопљанина и просечног Србија био смањен за 20 година. 

Од сва три предуслова за брже достизање европског стандарда , чини се да је најтеже испунити убрзање реформи јавних предузећа, с обзиром да се са тим послом касни и да се он из године у годину одлаже.

По оцени ФСС најдаље се отишло у реформи “ Железница”, која затвара пруге на којима нема саобраћаја, има завршену систематизацију радних места и смањује превелики број запослених. С друге стране, оцењује, ЕПС није затворио своје нерентабилне електране које су по плановима биле предвиђене за затварање у овој години, а систематизација радних места још није завршена иако се прави од 2015.године.Фискални савет Србије међу десетак најзначајнијих јавних предузећа убраја “ Азотару” Панчево, “ Петрохемију” Панчево,  МСК Кикинда, РТБ Бор, ПКБ, “Ресавицу”, “Симпо”, “ Икарбус”, “ Трајал”, “Ласту” ...

За све три фабрике хемијског комплекса – “Азотару”, МСК и “ Петрохемију” решење се тражи у приватизацији или стратешком партнерству. Како је најављено, већ половином наредног месеца треба да буде расписан први тендер за приватизацију Метанолско-сирћетног комплекса из Кикинде.  “ Петрохемија” од септембра, и поред позитивног текућег пословања, послује по Унапред припремљеном плану реиорганизације, што гарантује њен опоравак јер стара дуговања су делом отписана, а већим делом повериоци су конвертовали потраживања у власнички капитал.

За разлику од ње, “Азотара” и МСК бележе губитке. ФШ  сматра да “Азотара” послује неодрживо и да га у животу “одржава” само пребацивање губитака на “Србијагас”, а у мањој мери и на ЕПС, односно на друга јавна предузећа која имају довољно својих проблема.Пословање предузећа се шве теже одвија и чести су прекиди производње, услед кварова и ванредних ремонта. Пословање овог јавног прдузећа захтева велике инвестиције које може обезбеди само стратешки инвеститор, оценио је ФСС.

МСК за разлику од “Азотаре” током ове године послује боље, а с обзиром на стање капацитета нема толике потребе за новим улагањима у будућности. ФСС је проценио да ће ово предузеће ове године бити на првом тесту одрживости пословања  када буде требало да исплати све количине преузетог гаса, које се процењују на чак милијарду динара.

  Није лако наћи стратешког партнера

Према оцени професора Владимира Краља избор стратешког партнера за ова јавна предузећа није ни мало лак, јер је одржавање континуитета производње један од најбитнијих елементата за привлачење улагача.

“ Најбољи партнер је онај партнер где се постојећи модел производње као и производни профилио уклапа у оно што они раде и то је у принципу један од најбитнијих елемената којим се бави Влада Србије. Као што се види из prеthodnih приватизација то су, пре свега, оне фирме где наши комплекси и гимганти могу да понуде и што већ имају”, оценио је Краљ.

Драган Стевановић из Удружења за хемијску, гумарску и индустрију неметала Привредне коморе Србије објашњава да је “Петрохемија” стала на ноге јер има позитивно пословање, што се не може рећи за МСК и “Азотару”. МСК је ангажовао приватног саветника, јер су на prеthodnom јавном позиву о заинтересованости за његову приватизацију пристигла два писма инвеститора. У Министаству привреде тврде да су са њима у сталним разговорима и да спремају тендер за приватизацију. За “Азотару” су стигла три писма заинтересованости, а “Србијагас” , као већински власник, већ је иницирао покретање њене приватизације.

Ваља подсетити да и Влада Србије, али и ММФ , инсистирају да се за све три фабрике хемијског комплекса што пре нађе одрживо трајно решење , с обзиром да оне запошљавају готово 3.000 радника. Међутим, то свакако неће бити лако.

Љ.Малешевић