Sledi rasplet za  MSK, Petrohemiju i Azotaru

Ukoliko bi srpska ekonomija nastavila da raste po prosečnoj stopi od tri odsto, životni standard razvijenih zemalja EU prosečan Srbin dostigao bi tek za 50 godina. Ako bismo udvostručili stope privrednog rasta odnosno na šest odsto, onda bi taj jaz u životnom standardu prosečnog Evopljanina i prosečnog Srbija bio smanjen za 20 godina. 

Od sva tri preduslova za brže dostizanje evropskog standarda , čini se da je najteže ispuniti ubrzanje reformi javnih preduzeća, s obzirom da se sa tim poslom kasni i da se on iz godine u godinu odlaže.

Po oceni FSS najdalje se otišlo u reformi “ Železnica”, koja zatvara pruge na kojima nema saobraćaja, ima završenu sistematizaciju radnih mesta i smanjuje preveliki broj zaposlenih. S druge strane, ocenjuje, EPS nije zatvorio svoje nerentabilne elektrane koje su po planovima bile predviđene za zatvaranje u ovoj godini, a sistematizacija radnih mesta još nije završena iako se pravi od 2015.godine.Fiskalni savet Srbije među desetak najznačajnijih javnih preduzeća ubraja “ Azotaru” Pančevo, “ Petrohemiju” Pančevo,  MSK Kikinda, RTB Bor, PKB, “Resavicu”, “Simpo”, “ Ikarbus”, “ Trajal”, “Lastu” ...

Za sve tri fabrike hemijskog kompleksa – “Azotaru”, MSK i “ Petrohemiju” rešenje se traži u privatizaciji ili strateškom partnerstvu. Kako je najavljeno, već polovinom narednog meseca treba da bude raspisan prvi tender za privatizaciju Metanolsko-sirćetnog kompleksa iz Kikinde.  “ Petrohemija” od septembra, i pored pozitivnog tekućeg poslovanja, posluje po Unapred pripremljenom planu reiorganizacije, što garantuje njen oporavak jer stara dugovanja su delom otpisana, a većim delom poverioci su konvertovali potraživanja u vlasnički kapital.

Za razliku od nje, “Azotara” i MSK beleže gubitke. FŠ  smatra da “Azotara” posluje neodrživo i da ga u životu “održava” samo prebacivanje gubitaka na “Srbijagas”, a u manjoj meri i na EPS, odnosno na druga javna preduzeća koja imaju dovoljno svojih problema.Poslovanje preduzeća se šve teže odvija i česti su prekidi proizvodnje, usled kvarova i vanrednih remonta. Poslovanje ovog javnog prduzeća zahteva velike investicije koje može obezbedi samo strateški investitor, ocenio je FSS.

MSK za razliku od “Azotare” tokom ove godine posluje bolje, a s obzirom na stanje kapaciteta nema tolike potrebe za novim ulaganjima u budućnosti. FSS je procenio da će ovo preduzeće ove godine biti na prvom testu održivosti poslovanja  kada bude trebalo da isplati sve količine preuzetog gasa, koje se procenjuju na čak milijardu dinara.

  Nije lako naći strateškog partnera

Prema oceni profesora Vladimira Kralja izbor strateškog partnera za ova javna preduzeća nije ni malo lak, jer je održavanje kontinuiteta proizvodnje jedan od najbitnijih elementata za privlačenje ulagača.

“ Najbolji partner je onaj partner gde se postojeći model proizvodnje kao i proizvodni profilio uklapa u ono što oni rade i to je u principu jedan od najbitnijih elemenata kojim se bavi Vlada Srbije. Kao što se vidi iz prethodnih privatizacija to su, pre svega, one firme gde naši kompleksi i gimganti mogu da ponude i što već imaju”, ocenio je Kralj.

Dragan Stevanović iz Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije objašnjava da je “Petrohemija” stala na noge jer ima pozitivno poslovanje, što se ne može reći za MSK i “Azotaru”. MSK je angažovao privatnog savetnika, jer su na prethodnom javnom pozivu o zainteresovanosti za njegovu privatizaciju pristigla dva pisma investitora. U Ministastvu privrede tvrde da su sa njima u stalnim razgovorima i da spremaju tender za privatizaciju. Za “Azotaru” su stigla tri pisma zainteresovanosti, a “Srbijagas” , kao većinski vlasnik, već je inicirao pokretanje njene privatizacije.

Valja podsetiti da i Vlada Srbije, ali i MMF , insistiraju da se za sve tri fabrike hemijskog kompleksa što pre nađe održivo trajno rešenje , s obzirom da one zapošljavaju gotovo 3.000 radnika. Međutim, to svakako neće biti lako.

LJ.Malešević