Србији не мањка инвеститора, недостају скупљи производи

По том проценту бољи смо од много земаља ЕУ, где је просечан удео извоза робе и услуга нижи од 44 одсто БДП, па чак и од Немачке. То, како је оценио и Иван Николић, уредник “ Макроекономских анализа и трендова”, није довољно за бољи живот , а недостаје нам да производимо оно што скупље можемо продати на тржишту.

„Узрок недовољног економског раста Србије није мањак индустрије нити недовољан извоз. Оба извора раста бруто домаћег производа у нашој земљи су изнад европског просека, али невоља је у томе што све оно што доноси повећање БДП-а ствара малу додатну вредност. Да би се боље живело, треба производити оно што  може скупље да се прода“,  закључио је Николић.

Додаје да је српски хендикеп то што су извори раста нископродуктивне делатности . Тако, објашњава Николић, прерађивачка индустрија која је окосница девизног прилива Србије ствара три четвртине робног извоза, а у земама ЕУ 83 одсто, што се може сматрати добрим да није једног али. То  али, каже Николић,  је чињеница да је технолошка структура овог сектора у Србији неповољна.

У високотехнолошке области убрајају се производња рачунара, електонских и оптичких производа и производња основних фармацеутских производа и препарата, док у средње високој технолошкој групи припадају производња хемикалија и хемијских производа, електричне опреме, неких машина и опреме, моторних возила, приколица, полуприколица и остлаих саобраћајних средстава. Када се све то зна она је много јасније зашто је висок дефицит Србије у спољнотрговинској размени последица нископродуктивних делатности који су извори њеног привредног раста.

Николићев закључак је да Србија не остварује веће стопа раста зато што недовољно производи и што је њена роба јевтина, а да би постизала веће стопа раста БДП-а мора да производи више онога што је исплативо.

Да је Србији потребна нова индустрија за бржи раст познато је већ годинама, али неспорно је да она чини све како би привукла што већи број инвеститора. У томе јесте успешна , а то потврђује и чињеница да је у Србији било последњих година више инвестиција него у све друге државе региона заједно. Дају се посебне погодности па и субвенције инвеситорима како би управо овде производили, али и даље је проблем у томе какве инвестиције нам долазе. Е, ту се мало тога може учинити , а да је то тако ових дана потврдила је и српска премијерка Ана Брнабић.

Висока технологија

„Не иде нам руку и то што средње високу и високу технологију производње код нас има једва 23 одсто прерађивачке индустрије. При том је овај технички развијенији део производње у 2016. стварао само 765 евра по становнику. Истовремено, таква производња у Бугарској вредела је 26 одсто више , у Румунији 2,2 пута више, у Словенији 5,2 пута више, а у Немачкој чак 10,3 пута више“, истакао је Николић.

Она је коментаришући анализу организације “Цлеан Glothеs Цампинг” да 100.000 српских радника шије одећу за велике европске компанија за мале паре и лошим условима, а да при том држава субвенционише такве инвеститоре и жмури на кршење Закона о раду,  одговорила да је “лако критиковати, а тешко отварати нова радна места”. Подсетила је да је довођење нових инвеститора, па макар се они бавили и шивењем, једини начин за смањење незапослености и похвећање прихода.

„Највише би Влада волела да отвара радна места која имају просечну плату од 2.500 евра и више. Ми нисмо били та економија, нисмо били и нисмо још увек довољно инфраструктурно опремљени, ни довољно повезани да можемо да привлачимо те врсте инвестиција, нити је образовање на нивоу да економија буде заснована на иновацијама“, објаснила је премијерка.

У таквој ситуцији, најодговорнији потез било је да се доводе “инвеститори какви долазе у том тренутку”, нагласила је премијерка Ана Брнабић додајући да се тада одлучује да ли “људима дати неки посао са неком платом, или да немају посао и да немају плату”.

        Љ. Малешевић