Srbiji ne manjka investitora, nedostaju skuplji proizvodi

Po tom procentu bolji smo od mnogo zemalja EU, gde je prosečan udeo izvoza robe i usluga niži od 44 odsto BDP, pa čak i od Nemačke. To, kako je ocenio i Ivan Nikolić, urednik “ Makroekonomskih analiza i trendova”, nije dovoljno za bolji život , a nedostaje nam da proizvodimo ono što skuplje možemo prodati na tržištu.

„Uzrok nedovoljnog ekonomskog rasta Srbije nije manjak industrije niti nedovoljan izvoz. Oba izvora rasta bruto domaćeg proizvoda u našoj zemlji su iznad evropskog proseka, ali nevolja je u tome što sve ono što donosi povećanje BDP-a stvara malu dodatnu vrednost. Da bi se bolje živelo, treba proizvoditi ono što  može skuplje da se proda“,  zaključio je Nikolić.

Dodaje da je srpski hendikep to što su izvori rasta niskoproduktivne delatnosti . Tako, objašnjava Nikolić, prerađivačka industrija koja je okosnica deviznog priliva Srbije stvara tri četvrtine robnog izvoza, a u zemama EU 83 odsto, što se može smatrati dobrim da nije jednog ali. To  ali, kaže Nikolić,  je činjenica da je tehnološka struktura ovog sektora u Srbiji nepovoljna.

U visokotehnološke oblasti ubrajaju se proizvodnja računara, elektonskih i optičkih proizvoda i proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata, dok u srednje visokoj tehnološkoj grupi pripadaju proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, električne opreme, nekih mašina i opreme, motornih vozila, prikolica, poluprikolica i ostlaih saobraćajnih sredstava. Kada se sve to zna ona je mnogo jasnije zašto je visok deficit Srbije u spoljnotrgovinskoj razmeni posledica niskoproduktivnih delatnosti koji su izvori njenog privrednog rasta.

Nikolićev zaključak je da Srbija ne ostvaruje veće stopa rasta zato što nedovoljno proizvodi i što je njena roba jevtina, a da bi postizala veće stopa rasta BDP-a mora da proizvodi više onoga što je isplativo.

Da je Srbiji potrebna nova industrija za brži rast poznato je već godinama, ali nesporno je da ona čini sve kako bi privukla što veći broj investitora. U tome jeste uspešna , a to potvrđuje i činjenica da je u Srbiji bilo poslednjih godina više investicija nego u sve druge države regiona zajedno. Daju se posebne pogodnosti pa i subvencije invesitorima kako bi upravo ovde proizvodili, ali i dalje je problem u tome kakve investicije nam dolaze. E, tu se malo toga može učiniti , a da je to tako ovih dana potvrdila je i srpska premijerka Ana Brnabić.

Visoka tehnologija

„Ne ide nam ruku i to što srednje visoku i visoku tehnologiju proizvodnje kod nas ima jedva 23 odsto prerađivačke industrije. Pri tom je ovaj tehnički razvijeniji deo proizvodnje u 2016. stvarao samo 765 evra po stanovniku. Istovremeno, takva proizvodnja u Bugarskoj vredela je 26 odsto više , u Rumuniji 2,2 puta više, u Sloveniji 5,2 puta više, a u Nemačkoj čak 10,3 puta više“, istakao je Nikolić.

Ona je komentarišući analizu organizacije “Clean Glothes Camping” da 100.000 srpskih radnika šije odeću za velike evropske kompanija za male pare i lošim uslovima, a da pri tom država subvencioniše takve investitore i žmuri na kršenje Zakona o radu,  odgovorila da je “lako kritikovati, a teško otvarati nova radna mesta”. Podsetila je da je dovođenje novih investitora, pa makar se oni bavili i šivenjem, jedini način za smanjenje nezaposlenosti i pohvećanje prihoda.

„Najviše bi Vlada volela da otvara radna mesta koja imaju prosečnu platu od 2.500 evra i više. Mi nismo bili ta ekonomija, nismo bili i nismo još uvek dovoljno infrastrukturno opremljeni, ni dovoljno povezani da možemo da privlačimo te vrste investicija, niti je obrazovanje na nivou da ekonomija bude zasnovana na inovacijama“, objasnila je premijerka.

U takvoj situciji, najodgovorniji potez bilo je da se dovode “investitori kakvi dolaze u tom trenutku”, naglasila je premijerka Ana Brnabić dodajući da se tada odlučuje da li “ljudima dati neki posao sa nekom platom, ili da nemaju posao i da nemaju platu”.

        LJ. Malešević