Ивковић: Стране директне инвестиције порасле 12,6 одсто
БЕОГРАД: „Нето прилив страних директних инвестиција је у досадашњем делу године порастао за 12,6 одсто у односу на исти период 2016, што ће више него у пуној мери покрити дефицит текућег рачуна, који ће према процени НБС, износити 4,6 одсто бруто домаћег производа (БДП), изјавила је Ана Ивковић, генерални директор Директората за економска истраживања и статистику у НБС.
Ивковић је, на данашњој презентацији новембарској Извештаја о инфлацији, рекла да фискална кретања и даље надмашују очекивања, пре свега због знатног раста фискалних прихода.
Уместо доскора очекиваног дефицита, како је истакла, остварен је буџетски суфицит који за девет месеци износи 2,6 одсто, а уколико се изузму расходи за камате, онда суфицит достиже 5,8 одсто БДП-а.
Учешће јавног дуга централне државе у БДП-у, чија је растућа путања преокренута прошле године, наставило је да се смањује и у овој години.
Ивковић је навела да међугодишња инфлација успорава од маја, и да је у октобру износила 2,8 посто, на шта је утицао нижи међугодишњи раст цена енергената и хране, услед деловања базног ефекта код нафтних деривата и меса, као и нижа увозна инфлација.
"Да су инфлаторни притисци остали ниски показује и кретање базне инфлације, која је у октобру успорена на 1,4 процената, као и усидрена инфлациона очекивања у границама циља НБС", предочила је она.
Када је реч о средњем року, према нашој новој централној пројекцији, међугодишња инфлација ће наставити да ће креће у границама циља 3,0 процента плус/минус 1,5 одсто до краја периода пројекције, тј. у наредне две године.
Притом, током прве половине наредне године, инфлација ће се вероватно кретати испод централне вредности циља, због високе базе код цена нафтних деривата и других производа који су почетком ове године једнократно поскупели, рекла је Ивковић.
Поводом актуелног јачања вредности динара према евру, Ивковић је навела да је до апрецијацијских притисака довела већа спремност инвеститора за улагања у Србију, као и бољи извозни резултати, повећана тражња становништва за динарима и раст валутно индексиране активе банака.
Динар је, према њеним речима, према евру ојачао за 1,2 посто током трећег тромесечја, а према долару за 4,3 процента, пре свега услед знатног јачања евра према америчкој валути.
Како би ублажила прекомерно краткорочно јачање динара, НБС је током трећег квартала интервенисала на међубанкарском девизном тржишту куповином девиза у износу од 605 милиона евра. Апрецијацијски притисци су настављени и у текућем тромесечју, па је НБС интервенисала куповином додатних 155 милиона евра, прецизирала је Ивковић.