Ivković: Strane direktne investicije porasle 12,6 odsto
BEOGRAD: „Neto priliv stranih direktnih investicija je u dosadašnjem delu godine porastao za 12,6 odsto u odnosu na isti period 2016, što će više nego u punoj meri pokriti deficit tekućeg računa, koji će prema proceni NBS, iznositi 4,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), izjavila je Ana Ivković, generalni direktor Direktorata za ekonomska istraživanja i statistiku u NBS.
Ivković je, na današnjoj prezentaciji novembarskoj Izveštaja o inflaciji, rekla da fiskalna kretanja i dalje nadmašuju očekivanja, pre svega zbog znatnog rasta fiskalnih prihoda.
Umesto doskora očekivanog deficita, kako je istakla, ostvaren je budžetski suficit koji za devet meseci iznosi 2,6 odsto, a ukoliko se izuzmu rashodi za kamate, onda suficit dostiže 5,8 odsto BDP-a.
Učešće javnog duga centralne države u BDP-u, čija je rastuća putanja preokrenuta prošle godine, nastavilo je da se smanjuje i u ovoj godini.
Ivković je navela da međugodišnja inflacija usporava od maja, i da je u oktobru iznosila 2,8 posto, na šta je uticao niži međugodišnji rast cena energenata i hrane, usled delovanja baznog efekta kod naftnih derivata i mesa, kao i niža uvozna inflacija.
"Da su inflatorni pritisci ostali niski pokazuje i kretanje bazne inflacije, koja je u oktobru usporena na 1,4 procenata, kao i usidrena inflaciona očekivanja u granicama cilja NBS", predočila je ona.
Kada je reč o srednjem roku, prema našoj novoj centralnoj projekciji, međugodišnja inflacija će nastaviti da će kreće u granicama cilja 3,0 procenta plus/minus 1,5 odsto do kraja perioda projekcije, tj. u naredne dve godine.
Pritom, tokom prve polovine naredne godine, inflacija će se verovatno kretati ispod centralne vrednosti cilja, zbog visoke baze kod cena naftnih derivata i drugih proizvoda koji su početkom ove godine jednokratno poskupeli, rekla je Ivković.
Povodom aktuelnog jačanja vrednosti dinara prema evru, Ivković je navela da je do aprecijacijskih pritisaka dovela veća spremnost investitora za ulaganja u Srbiju, kao i bolji izvozni rezultati, povećana tražnja stanovništva za dinarima i rast valutno indeksirane aktive banaka.
Dinar je, prema njenim rečima, prema evru ojačao za 1,2 posto tokom trećeg tromesečja, a prema dolaru za 4,3 procenta, pre svega usled znatnog jačanja evra prema američkoj valuti.
Kako bi ublažila prekomerno kratkoročno jačanje dinara, NBS je tokom trećeg kvartala intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu kupovinom deviza u iznosu od 605 miliona evra. Aprecijacijski pritisci su nastavljeni i u tekućem tromesečju, pa je NBS intervenisala kupovinom dodatnih 155 miliona evra, precizirala je Ivković.