Табаковић: Премија ризика земље на историјски ниском нивоу
БЕОГРАД: Премија ризика Србије пала је ове године на историјски низак ниво, и од августа се креће на нивоу од 122 базна поена, што за земљу значи могућност коришћења домаћих и екстерних извора финансирања по најповољнијим условима, изјавила је данас гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић.
Гувернер је, на представљању новембарског Извештаја о инфлацији, истакла да се инфлација од почетка године креће у границама циља НБС од 3,0 одсто плус/минус 1,5 процената, и да ће, према новој пројекцији, она до краја године наставити да се креће у границама централног циља.
По оствареној инфлацији, како је рекла, Србија заузима прву позицју коју дели са још 35 земља.
Табаковић је навела да је ниво проблематичних кредита (НПЛ) у укупним пласманима оборен на најнижи ниво у девет година, на 12,1 проценат закључно са септембром, при чему удео НПЛ-ова код привреде сада износи 13,2 одсто, а код становништва 1,7 посто.
Укупно је отписано 1,53 милијарде динара проблематичних кредита.
Према њеним речима, пад премије ризика земље, јачање конкурентности међу банкама, и опоравак тржишта рада допринели су убрзању кредитне активности на 5,0 посто међугодишње у септембру.
Ако се у обзир узме смањење нивоа НПЛ-ова за 10 процентних поена, од када је донета Стратегија за решавање проблематичних кредита, онда раст кредитне активности износи 9,8 процената међугодишње.
Раст кредитне активност, уз ниже камате, подржао је и раст економске активности, која је у првом делу године била погођена шоковима у енергетском и пољопривредном сектору, али су сектори који нису били под утицајем суше и других ефекета наставили са добрим перформансама, посебно прерађивачка индустрија, рекла је Табаковић.
Гувернер је навела да је привредна активност убрзала у другом делу године, при чему је економски раст достигао 3,0 процената у непољопривредном сектору.
НБС, како је прецизирала, очекује даље убрзање привредне активности и предвиђа раст бруто домаћег производа (БДП) у идућој и 2019. години од по 3,5 процената, а на средњи рок од 4,0 одсто.
Како је оценила, даљи рад на унапређењу пословног амбијента, уз прилив страних директних инвестиција, реализацују инфраструкутних пројеката и одговорну фискалну политику, допринеће стварању раста на одржвим стопама.
Табаковић је нагласила да смо, упркос томе што су америчке Федералне резерве од прошлог децембра три пута повећале камату, ми забележили далеко нижи одлив портфолио инвестиција, и да је током девет месеци ове године тај одлив око 90 процента нижи у односу на прошлу годину.
НБС је, према њеним речима, ревидирала навише пројекцију нето прилива страних директних инвестиција са prеthodno процењених 1,7 милијарди на 2,1 милијарду евра.
"То значи да очекујемо да стране директне инвестиције буду на нивоу од 5,5 БДП-а, чиме ће трећу годину заредом оне премашити дефицит текућег рачуна", закључила је Табаковић.
Осврнувши се на последњу ревизију Међународног монетарног фонда, истакла је да је фонд такође проценио да ће инфлација остати око циљаних вредности НБС, да је карактер монетарне политике одговарајући и да кредитна активност банака наставља да подржава убрзање раста БДП-а.