Tabaković: Premija rizika zemlje na istorijski niskom nivou
BEOGRAD: Premija rizika Srbije pala je ove godine na istorijski nizak nivo, i od avgusta se kreće na nivou od 122 bazna poena, što za zemlju znači mogućnost korišćenja domaćih i eksternih izvora finansiranja po najpovoljnijim uslovima, izjavila je danas guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.
Guverner je, na predstavljanju novembarskog Izveštaja o inflaciji, istakla da se inflacija od početka godine kreće u granicama cilja NBS od 3,0 odsto plus/minus 1,5 procenata, i da će, prema novoj projekciji, ona do kraja godine nastaviti da se kreće u granicama centralnog cilja.
Po ostvarenoj inflaciji, kako je rekla, Srbija zauzima prvu pozicju koju deli sa još 35 zemlja.
Tabaković je navela da je nivo problematičnih kredita (NPL) u ukupnim plasmanima oboren na najniži nivo u devet godina, na 12,1 procenat zaključno sa septembrom, pri čemu udeo NPL-ova kod privrede sada iznosi 13,2 odsto, a kod stanovništva 1,7 posto.
Ukupno je otpisano 1,53 milijarde dinara problematičnih kredita.
Prema njenim rečima, pad premije rizika zemlje, jačanje konkurentnosti među bankama, i oporavak tržišta rada doprineli su ubrzanju kreditne aktivnosti na 5,0 posto međugodišnje u septembru.
Ako se u obzir uzme smanjenje nivoa NPL-ova za 10 procentnih poena, od kada je doneta Strategija za rešavanje problematičnih kredita, onda rast kreditne aktivnosti iznosi 9,8 procenata međugodišnje.
Rast kreditne aktivnost, uz niže kamate, podržao je i rast ekonomske aktivnosti, koja je u prvom delu godine bila pogođena šokovima u energetskom i poljoprivrednom sektoru, ali su sektori koji nisu bili pod uticajem suše i drugih efeketa nastavili sa dobrim performansama, posebno prerađivačka industrija, rekla je Tabaković.
Guverner je navela da je privredna aktivnost ubrzala u drugom delu godine, pri čemu je ekonomski rast dostigao 3,0 procenata u nepoljoprivrednom sektoru.
NBS, kako je precizirala, očekuje dalje ubrzanje privredne aktivnosti i predviđa rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u idućoj i 2019. godini od po 3,5 procenata, a na srednji rok od 4,0 odsto.
Kako je ocenila, dalji rad na unapređenju poslovnog ambijenta, uz priliv stranih direktnih investicija, realizacuju infrastrukutnih projekata i odgovornu fiskalnu politiku, doprineće stvaranju rasta na održvim stopama.
Tabaković je naglasila da smo, uprkos tome što su američke Federalne rezerve od prošlog decembra tri puta povećale kamatu, mi zabeležili daleko niži odliv portfolio investicija, i da je tokom devet meseci ove godine taj odliv oko 90 procenta niži u odnosu na prošlu godinu.
NBS je, prema njenim rečima, revidirala naviše projekciju neto priliva stranih direktnih investicija sa prethodno procenjenih 1,7 milijardi na 2,1 milijardu evra.
"To znači da očekujemo da strane direktne investicije budu na nivou od 5,5 BDP-a, čime će treću godinu zaredom one premašiti deficit tekućeg računa", zaključila je Tabaković.
Osvrnuvši se na poslednju reviziju Međunarodnog monetarnog fonda, istakla je da je fond takođe procenio da će inflacija ostati oko ciljanih vrednosti NBS, da je karakter monetarne politike odgovarajući i da kreditna aktivnost banaka nastavlja da podržava ubrzanje rasta BDP-a.